Улица као судница

Два обрачуна, двојица рањених и више испаљених метака за само два дана и извјесно је да би "крвавих обрачуна" могло бити још, а узрок свега дубоко је укоријењен у неефикасним правосудним процесима.

Често након суђења и притварања опасни криминалци брже стижу на улицу него што се ико надао, а онда они опет наставе по старом, као да се не боје казне или знају да ће бити блага. Као да је ријеч о кругу из којег нико не жели да изађе или што је још опасније, нико нема снаге да га прекине.

Највећи проблем није што су се поново сукобили људи, добро познати полицији, већ то што се све дешава на улици, пред грађанима, у близини зграда, дјеце и кафића.

Када криминалци стекну утисак да им је улица најбоље мјесто за рјешавање спорова, онда је то проблем цијелог друштва.

Годинама слушамо исте вијести из којих се може закључити да се хапшења оних који се огријеше о закон раде као спортски риболов. Ухвати, па пусти.

Полиција свој дио посла најчешће уради и пронађе осумњичене, али након тога улазимо у сферу спортског риболова, "ухвати, фотографиши и пусти".

Међутим, ако желимо безбједност ово не смије да постане опасни преседан. Ако систем не обезбиједи да опасни повратници у криминал буду адекватно санкционисани, сваки њихов наредни излазак на слободу постаје нови ризик за све нас. Свако благо кажњавање "даје вјетар у леђа".

Наравно, нису сваки тужилац и сваки судија исти, као што ни сваки полицајац не ради једнако и наравно није све до њих. Ипак, када њихов рад не добије одговарајући судски епилог, онда се поставља питање чему труд.

Посебно забрињава утисак да се појединим актерима криминалног миљеа годинама толерише понашање. У јавности се одавно спекулише да неки имају статус "корисних извора", док се другима пречесто гледа кроз прсте. Ако су такве приче и дјелимично тачне, онда је цијена превисока и држава не смије правити компромис са криминалом, јер он увијек на крају стиже на наплату грађанима.

Још је опасније ако је сљепило на криминал посљедица чињенице да је прљав новац прихватљив све док се обрће и доноси корист појединцима. Тамо гдје интерес постане важнији од закона и безбједности, криминал природно јача. Он не настаје сам од себе, већ расте онда када осјети слабост институција.

Зато су недавне пуцњаве у Источном Сарајеву огледало друштва које још не успијева да покаже да је закон јачи од криминала. Нажалост, докле год је тако, сваки пролазник који се затекне на погрешном мјесту у погрешно вријеме постаје могућа колатерална жртва. Када све ово знамо, у Платоновом стилу, могли би смо рећи да је казна за слабе институције то што улица постаје судница, а грађани таоци туђих обрачуна.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.