Одрицања без краја

До јуче се говорило како грађани у БиХ плату потроше и прије него што стигне наредна. Данас та констатација звучи готово оптимистично. Јер, судећи по свему што се дешава, ускоро неће бити довољне ни двије и три плате да покрију само најосновније животне трошкове.

Поскупљења више нису изузетак, већ правило. Цијене хране, горива, енергената и услуга већ годинама расту брже од примања. Сваки нови глобални поремећај постаје нови разлог за још једну корекцију цјеновника, а раст цијене нафте неминовно се одражава и на цијене у БиХ.

Као да то није довољно, па сада и суша пријети да зада нови ударац. Пољопривредници већ упозоравају на огромне штете, мање приносе и скупљу храну. Оно што данас изгледа као временска непогода, сутра би могло постати нови талас поскупљења који ће погодити сва домаћинства.

Истовремено, рекордно ниски водостаји већ смањују производњу електричне енергије у хидроелектранама. Мања производња значи већи увоз струје, а већи трошкови набавке лако се могу прелити на рачуне грађана.

То је зачарани круг из којег се тешко излази. Храна поскупљује због суше, струја због мање производње и већег увоза, а затим расту цијене услуга, производње и готово свега што свакодневно користимо. На крају поново слушамо исто објашњење, трошкови су порасли, тако да и цијене морају бити кориговане.

У таквим околностима раст плата, ма колики био, све више личи на трку у којој примања стално касне за трошковима. Оно што се једном руком дода, другом се већ одузме кроз нове цијене. Зато није чудо што све више грађана повећања плата види само на папиру, али не и у новчанику.

Још више забрињава то што се крај овом низу криза не назире. Послије енергетске кризе дошла је инфлација, затим нестабилности на свјетском тржишту, нови сукоби и сада суша која ће своје посљедице тек показати. Нико не може са сигурношћу рећи шта ће бити сљедећи удар на кућне буџете.

Зато више није питање колико грађанима остане од плате на крају мјесеца. Питање је колика ће ускоро уопште бити довољна зарада за живот без сталног одрицања. А када цијене једном достигну нови ниво, историја нас учи, да се веома ријетко враћају на старо. Управо зато страх грађана није само у томе шта ће све поскупјети ове јесени, већ у сазнању да повратка на некадашње цијене, по свему судећи, више нема.

Посљедица свега је да све више породица штеди и на ономе што је до недавно сматрано основним животним потребама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.