Чекање од рођења

Док броји посљедње дане до одласка у породилиште, једна будућа мајка у Бањалуци, уз све оне природне страхове који иду са првим дјететом, данима разбија главу око једне потпуно апсурдне ствари. Размишља о томе да ли ће њена беба, у вријеме када харају сезонски вируси, одмах по рођењу добити своју прву вакцину. Овај тихи, исцрпљујући страх најбоље показује колико је наш административни апарат суров и како код нас они најмлађи и најрањивији увијек некако испадну из приоритета.

Прошло је готово мјесец дана откако је из домаћих породилишта једноставно нестала "бе-се-же" вакцина. Након што је Хрватска почетком октобра из предострожности повукла серију бугарског произвођача због сумње у квалитет, по аутоматизму су реаговале и наше институције. И ту је, по добром старом обичају, све стало. Мјесец дана новорођенчад отпуштају кући без заштите од туберкулозе. И како ствари сада стоје, овај здравствени вакуум ће потрајати бар још толико. Разлог је класичан, док родитељи брину, надлежни пребацују одговорност из једне фотеље у другу, чекају туђе анализе и пасивно гледају како се руши и оно мало повјерења грађана у систем.

Највећи парадокс лежи у чињеници да се овај колапс у ланцу снабдијевања дешава у тренутку када се, упркос отпору који је годинама пратио одређене вакцине, свијест родитеља полако буди. Док јавност и струка улажу огромне напоре да сузбију скептицизам према појединим препаратима, систем несхватљиво закаже на заштити која никада није била под знаком питања, на "бе-се-же" вакцини, коју сваки родитељ без оклијевања прихвата у породилишту. И баш када се под притиском повратка великог кашља или малих богиња јавност додатно освјешћује о опасностима од заборава "болести прошлости" попут туберкулозе, администрација потпуно подбаци на првом и најједноставнијем кораку.

Једина стварна утјеха родитељима тренутно су ријечи педијатара који спуштају лопту. Они објашњавају да кашњење од мјесец или два неће направити штету. Захваљујући томе што нам је ранија вакцинисаност била преко 95 одсто, направљен је јак бедем који држи туберкулозу под контролом па ће бебе безбједно надокнадити пропуштено чим вакцина стигне.

Медицински гледано, ово можда и није катастрофа. Али друштвено, ово је озбиљан шамар свима који планирају породицу овдје. Недопустиво је да здравствена сигурност дјеце зависи од тога када ће институције прекинути своју бирократску пасивност. Ако су нам дјеца заиста будућност, зашто онда она мора да почиње у вакууму, неизвјесности и чекању?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.