А сад, мало о прошлости

Избори у јединој озбиљној држави на овом парчету Европе уздрмали су ситуацију у сусједним територијама, а подрхтавање тла ће се осјећати и наредних дана и недјеља. На тим подручјима свако своју муку мучи након што је већина становника Србије одлучила да СНС пошаље у опозицију, а на власт доведе Студентску листу. Свакако нама најбитније питање је како ће функционисати односи Бањалуке и Београда у новим околностима, али за конкретне закључке је исувише рано иако је неке трендове већ могуће наслутити.

О тим трендовима и односима биће ријечи други пут на овом мјесту. До тада, ваља се позабавити неким сасвим видљивим појавама које су испливале на површину већ у прошлу недјељу, нетом иза 21 часа и 31 минута када је Александар Вучић признао пораз. Појаве су, јасно је, испливале, у Сарајеву, а гдје би друго. Тамо су вазда забринути за положај и будућност српског народа, како у Босни, тако и у региону, па им је посебно било важно какав ће исход гласања бити у Србији. У моментима када су студенти почињали са прославом побједе на београдској Славији, у Сарајеву су већ почели да избацују фрагменте плана даљег дјеловања.

Плана који је обзнањен у данима који су услиједили. Политичари и медији из главног нам града искористили су побједу студената да, гле чуда, поново на трон листе најважнијих тема врате догађаје из прошлости. Ништа ново и неочекивано. Подсјетника ради, Драшко Станивуковић се након што је први пут побиједио на бањалучким изборима 2020. мјесецима морао борити са питањима сарајевских новинара у вези са Сребреницом, Јасеновцем, Ратком Младићем, српском војском и сличним стварима. Изборио се са тим мање-више успјешно, а потпуно су престали не само да га питају о томе, већ да га уопште зову у програме и за изјаве након оне поруке да неће прекречити мурал Ратка Младића у Бањалуци. Од велике наде у боље сутра из њихове визуре, Станивуковић је за такве постао још један "четник". Недуго након њега кроз слично решето прошао је и новоизабрани предсједник Црне Горе с тим да је прича са њим завршена на нешто другачији начин па Јаков Милатовић данас у том смислу нит смрди нит мирише.

Сада су на ред дошли представници Студентске листе од којих се, јако је то важно Сарајеву, тражи изјашњење о Сребреници, агресији, геноциду и осталим елементима уврнутог наратива формираног још прије 30 година од којих, свака им част, не одступају, ма у којој странци били и ма у којем медију радили. Прије неко вече на БХТ-у, назовизаједничком јавном сервису, у једној дијалошкој емисији, и водитељка и гост у лику Мире "Босанца и Херцеговца" Лазовића сатрали су се да објасне остатку тима гостију како се сада рађа једна нова прилика да се затворе неке странице прошлости и, како то сликовито рекоше, "Пандорина кутија". Из сваке њихове дискусије и питања провејавала је жеља да нова власт у Србији буде та која ће ту "кутију" затворити тако што ће "признати геноцид" и клекнути на кољена након чега ће цијелом региону ваљда кренути набоље.

Хоће ли им нова власт у Србији изаћи у сусрет данас нико не може са сигурношћу да тврди, али шта год ураде када коначно преузму полуге државе у своје руке, апелантима из Сарајева то неће бити довољно. Три деценије иза нас довољно су дуго вријеме да то може да закључе и мање упућени у политичка кретања. Исти лако могу да закључе и да шта год направи нова власт у Београду, то ништа не би смјело да промијени у Бањалуци. Јер ми овдје много боље од Београђана знамо са ким имамо посла. А и њима из Сарајева ваља и даље живјети са нама без обзира што о томе уопште не воде рачуна када се одлучују на тестирање нових политичких лица све под плаштом затварања измишљених "Пандорних кутија".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.