Заробљени милиони

И док многе земље настоје на разне начине да обезбиједе средства да би средила стање у појединим областима, код нас је новац заробљен на рачунима за сређивање стања у јавној управи. Стоји. Чека боље дане. Тако већ осам година. И нема изгледа да ће се ишта у том погледу у догледно вријеме промијенити.

Доказ је Фонд за реформу јавне управе на чијем рачуну још од 2018. године стоји више од десет милиона марака, док са друге стране земља вапи за сређивањем стања у јавној управи. Дакле, имамо новац на располагању годинама, али он не може да буде утрошен, јер, гле чуда, надлежни се не могу договорити и усагласити о кључним документима. И њихово надмудривање када је ријеч о том питању траје годинама, док се грађани и привредници са друге стране свакодневно сусрећу са тромом администрацијом.

То је само један од доказа да је ово земља апсурда. Пракса оних који воде земљу је таква да се углавном не могу договорити о оним питањима која иду у корист грађана и привреде, док се у вези са онима која се односе директно на њих и њихов положај, као и њихових подобника, експресно договарају. Ту нема надмудривања и чекања. Договоре склапају преко ноћи. Не требају деценије за вијећање, већ дан, па и сат и слиједи здравица. Обично, иза затворених врата. То се не открива грађанима.

Реформа јавне управе у БиХ започета је прије више од двије деценије и мало је тога урађено до данас. Резултати који се сваке године када је ријеч о том питању објављују мјере се ситним процентима, а све због, како кажу они којима је повјерен овај посао, политичких застоја и неусаглашености између нивоа власти. Одговорност се пребацује само са једних на друге и тако у круг годинама.

А, због такве њихове праксе и страни донатори окренули су леђа БиХ. И они више немају живаца за домаће власти и њихове потезе. А, ко би имао? Увидјели су и они на сопственој кожи да је ово земља у којој је немогуће уредити поспремања у разним областима па тако и у јавној управи, која је заробљена у застарјелим прописима и технологијама.

Којим темпом надлежни раде у (не)сређивању стања у администрацији, извјесно је да ћемо на ефикаснију јавну управу чекати још много деценија. И никога то неће изненадити, јер су сви редом навикли да се о реформама само прича, а да се на терену ништа не ради.

Добробит од свега имају само они који сједе у удобним фотељама. Ништа не раде за грађане и привреднике, а уредно су плаћени сваког мјесеца. И тако ће бити и даље. Нема наде за боље у земљи у којој се за сопствене привилегије договара за сат, а за добробит грађана не може ни за осам година. Тако да јавна управа остаје баш онаква каква политичарима највише одговара трома, заробљена и искључиво у њиховој служби.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.