Трун и брвно, јелек и антерија

Прије двије недјеље овдје смо се бавили тиме како је најаву скупа у Мркоњић Граду поводом годишњице "Олује" коментарисао један аналитичар који добро сумира ставове политичког Загреба. Поклопило се, ето, да нам се данас отвара тема коментарисања истог скупа пост фестум од стране једног колумнисте који добро сумира ставове политичког Сарајева. Индикативан је већ и наслов колумне: "Србијанац као увреда: Вучићев семантички ултиматум".

Они који су слушали или прочитали говор предсједника Србије већ знају на који дио говора се колумниста осврће. Да не бисмо парафразирали "полемику" против Вучићевог става о злоупотреби појма Србијанац, цитирајмо аутора: "Нико пристојан и озбиљан у изразу Србијанац не види пежоративност нити му конотира било какво погрдно, увредљиво или омаловажавајуће значење. У босанском језику ријеч Србијанац означава особу која живи у Србији или је поријеклом из Србије, без обзира на њезину националност. Овај појам је географска, а не национална одредница. Исто је и у хрватском језику. У црногорском језику, такођер, тај појам означава становника који је поријеклом из Србије, а у нормативним приручницима дефиниран је одвојено од етнонима Србин. Али, тешко да се Вучић са неименованим непријатељом, у наведеном случају, препире и свађа из лингвистичких порива и мотива".

ЗНАЧЕЊА И КОНТЕКСТ

Тешко је овдје побјећи од утиска да се колумниста прави наиван. Нарочито је бизарна његова језичка експертиза. Ето, он је велики лингвистички стручњак и полиглота па познаје финесе босанског, црногорског и хрватског језика. Српски му је, изгледа, непознат, па се ту не мијеша, али, рекло би се, допушта могућност да у српском не постоји ријеч "Србијанац”?! А да се не лажемо, јасно је да у српском постоји и више и чешће него у осталим наведеним језицима, да сада не улазимо у социолингвистичка питања; уосталом, ваљда би се и колумниста сложио да је пјесма "Јелек, антерија и опанци/ по њима се знају Србијанци" - на српском језику. Није, дакле, питање постојања ријечи као ријечи, питање је значење које јој се уписује. Постоје Шумадинци, Мачвани и Моравци, примјера ради, али нико их не користи као имена за народ. Из перспективе бошњачке и хрватске мејнстрим политике, међутим, Србијанац се често користи као нешто што Србе из Србије треба да разликује од Срба који нису из Србије имплицирајући да нису јединствена (етничка) нација. И није, наравно, тачно да се термин користи неутрално за све људе поријеклом из Србије. Да је тако, онда би и Бакир Изетбеговић, по сопственом признању о поријеклу његове породице, био Србијанац, да и не помињем друге познате Бошњаке попут Сенада Хаџифејзовића или Ејупа Ганића или Сефера Халиловића.

СРБИЈАНСКИ ВЕХАБИЈА

Кад се човјек овдје дуго бави колумнистиком, често му се деси да је неку тему, у понешто друкчијем контексту, већ обрађивао. Још сам живио у Сарајеву и још ми је било дозвољено да објављујем у тамошњим новинама кад сам писао да је за сарајевске медије Србијанац неко ко није православне вјероисповијести једино ако се помиње у негативном контексту. Те јесени 2011. то је у сарајевским новинама бивао извјесни Мевлудин Јашаревић, вехабија која је, сјетиће се понеко, пуцао на америчку амбасаду у Сарајеву. Тих дана је и тадашњи предсједник Републике Хрватске говорио како је посве нормално да етнички Срби, држављани Републике Хрватске, буду политички Хрвати. Изазвала је тада та изјава различите коментаре и интерпретације, а ја сам писао овако: "Посвађаност категорија етноса и демоса код нас, односно поетика шведског стола, идеја да се сваки пут узме само оно што ти у том конкретном случају одговара, у цијелој овој афери најбоље илуструје ниво овдашњег лицемјерја. Не смета дежурним Авазовим интелектуалцима да, рецимо, писци, спортисти, глумци, а нарочито ‘утемељитељи’ рођени у Санџаку или било гдје друго изван Босне и Херцеговине буду само и искључиво Бошњаци, но несретном Мевлудину Јашаревићу намијенили су да буде само и искључиво Србијанац".

ЈУПИТЕР И ВОЛОВИ

У том смислу Вучић с разлогом упозорава да постоји различита пракса код означавања Срба који живе ван Србије  у односу на Бошњаке и Хрвате који живе ван Босне и Херцеговине односно Хрватске. Много чешће су конструкције "хрватски Срби" и "босански Срби", од конструкција типа "хрватски Бошњаци" или "српски Бошњаци" или пак "српски Хрвати". Истини за вољу, "босански Хрвати” јесу уобичајена фраза, мада не толико колико "херцеговачки Хрвати”, а у том смислу је интересантно и да чини се ником  не сметају "херцеговачки Срби" јер је ваљда аналогно "банатским" или "бококоторским" пошто се не конотира држава, него регија. Уосталом, да неко баш хоће, могао би да инсистира на повратку ријечи "Хрваћанин" позивајући се на "преседан" из стихова Бранка Радичевића, односно да инсистира да је Бошњак из Тутина српски Бошњак, а онај из Рожаја црногорски Бошњак. Ту се праксе овдашњих елита одлично уклапају у ону јеванђељску параболу о склоности да се у туђем оку примијети трун, а да се у властитом не види ни брвно. Бошњацима, рецимо, јако смета када поједини српски интелектуалци, често заправо и нимало злонамјерно, национални језик Бошњака зову - бошњачки. Кад Бошњаци кажу: наш језик је босански, ови одговарају оно што ви зовете босански, на српском се каже бошњачки. Међу Бошњацима ће се то често назвати циничним, али, ето, није им цинично да Новак Ђоковић не буде српски, него србијански тенисер. Банално звучи, али за такозвано помирење и још такозванију нормалност највише би учинила најелементарнија емпатија, оно чувено немој другом да радиш оно што не желиш да други раде теби. Из перспективе српске јавности, не постоји уопште ни жеља ни тежња да сви сусједни народи прихвате "српску интепретацију рата”, сасвим је довољно да јој се призна право на егзистенцију. Али из осталих перспектива, и та позиција се назива екстремном. И та српска интерпретација не покушава се оспоравати аргументима. Не, ствара се утисак да је она нужно резултат пропаганде и "прања мозга". Ако се тим који стално призивају "пропаганду” покуша рећи да можда баш они заговарају "пропагандане интерпретације”, они ће, директно или не, себе прогласити Јупитерима, а своје опоненте воловима. Јупитер је на српском језику име врховног римског бога, а како се то каже на босанском, црногорском и хрватском, остављамо лингвистима  да нас просвијетле.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.