Фото: Глас Српске
| Маријана Миљић Бјеловук
Уништавање и системско урушавање јавних предузећа у Републици Српској деценијама представља један од највећих економских и друштвених проблема овог друштва. Они који су требало да буду стубови финансијске стабилности и развоја, попут "Електропривреде", "Жељезница" или "Шума Српске", претворени су у губитнике и терет на леђима грађана.
Годинама већ имамо једне те исте поруке надлежних по питању "спаса" јавних предузећа. Те приче су ништа друго до представа за широке друштвене масе, док се иза затворих врата наставља њихово даље урушавање.
Колико надлежни раде на њиховом "оздрављењу" свједочи и податак да су јавна предузећа, која имају посебан статус за Републику Српску, у прошлој години направили минус од скоро 100 милиона марака. Дакле, њих шест, који носе тај статус, биљежи стотину милиона губитка у каси. Ако је тај губитак приказан у финансијском извјештају, колико ли је тек онај стварни!?
Тај посебан статус, је изричито посебан за надлежне, јер та предузећа служе за ухљебљавања страначке армије, као и већина осталих институција у Републици Српској. Тако ће бити и ове године, јер се већ увелико обилазе адресе јавних губиташа, како би се видјело гдје се још може убацити која столица. Како су кренули, остали су им још ходници. А, можда која столица буде и испред самог јавног предузећа. И тамо има простора уз оне луксузне лимузине директора губиташа.
Нико за то бахаћење и уништавање јавних предузећа није одговарао до сада, па неће сигурно ни од сада. Спомињана су поједина имена директора која су одговорна за прекомјерна ухљебљавања и све је остало на томе. Та иста имена гурнута су сада у страну, искориштена, док су се појавили неки други, који су наставили њихову праксу. Ту ће се задржати све до оног тренутка док буду спроводили погубне одлуке. Ако се побуне, биће склоњени. Можда и окривљени. Тако да се нико од њих и не усуђује да се супротстави и проговори о свим незаконитим радњама.
Пословање јавних предузећа пречесто се своди и на спрегу са приватним фирмама блиским властима и то кроз намјештене јавне набавке, претплаћене услуге и штетне уговоре којима се новац прелива само у приватне џепове, а рачуни остављају држави, односно грађанима да их плаћају.
Годинама се већ поједина јавна предузећа у Републици Српској, међу којима је и већина оних са посебним статусом, држи на респиратору, у којем се налазе субвенције, грантови, кредити. Када престане тај доток новца пореских обвезника, од истих ће остати само назив као траг да су постојале. И наравно, нико неће бити крив за то. Биће окривљена нека елементарна непогода или глобална дешавања. Ко и за све остале недаће код нас.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.