Под шапама

БиХ је један од ријетких примјера модерне колоније у 21. вијеку. Тешко да се, барем међу земљама свијета за које се каже да су суверене, може наћи и једна да личи на ову нашу у дијелу који се тиче постојања Канцеларије високог представника (ОХР) три деценије након рата.

Високи представник јесте дио Дејтонског мировног споразума. Можда је то рјешење на почетку и требало да истински посредује између дојучерашњих крвних непријатеља с циљем да обнове и огњишта и међусобне односе те да, након свега, ипак опет живе једни уз друге, једни са другима, испомажу се.

Можда, да је тако и остало, данас не бисмо имали ово што имамо - земљу која једва дише, а коју за гушу у највећој мјери држе странци док им истовремено на рачуне лијежу огромне суме новца по основу дипломатске функције којом су награђени због ко зна чега.

Ријеч је добрим дијелом о оним странцима који проповиједају демократију и људска права, а у једној сувереној земљи користе силу какво модерно право не препознаје.

Том савременом верзијом бича нанијели су толико штете БиХ, без обзира на чињеницу да су највише по леђима ударали Српску. Просто је немогуће, а не запитати се (по ко зна који пут) како би било да, на примјер, усљед садашњих односа на геополитичком плану, у једну Њемачку, Аустрију, Британију па и у Америку дође неки "дипломата", при томе из друге земље, и почне да издаје наређења, мијења законе, смјењује предсједнике и друге званичнике. Да ли би могло? А шта би било када би морали њему и сличнима да се покоравају три деценије и коју годину више?

Превише редова већ је написано у ОХР-у и високим представницима који су у БиХ чинили чуда свјетских размјера кршећи све норме и правила модерног свијета под изговором да БиХ гурају "напријед“. И још су гладни и жедни те моћи.

Како да нигдје у цивилизованом свијету на овој планети нема земље коју под шапама држе странци на начин како то раде са БиХ? Као да нигдје никад није било сукоба, рата. А на десетине их је буктало, тињало и тиња чак у моменту док ово пишемо. Као да само под овим парчетом неба на брдовитом Балкану треба сила која ће да, под плаштом мировног рјешења, да демонстрира како се кажњава када се не поступа онако како су то „дипломате“ и „миротворци“ замислили.

А најгоре од свега је што постоје они са домаћим именом и презименом, без разлике да ли живе у БиХ или изван њен, који изнова и изнова призивају ту исту силу у помоћ, тражећи да бичем удари поново и тако поново удаљи ову напаћену земљу који корак од прага слободне будућности.

Овдашњи народи су се, кроз историју, нагледали свега. А тек доживјели и све су прилике да ће још година проћи прије него што нас странци пусте на миру.

Нисмо ми баш толико земља случај колико то други од нас стално праве.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.