Скупа похлепа

Четири марке за литар горива је граница која више неће бити само психолошка, већ и граница могућности. Кажу да у Српској "оде" на 3,70 КМ.

Међутим, када се пријеђе та граница, онда похлепа за великом зарадом кроз стално дизање цијена горива, чим барел "поскочи", почиње да производи супротан ефекат и умјесто више зараде, долази мање продаје, мање потрошње и на крају мање новца у буџет.

Томе у прилог говори и анализа Управе за индиректно опорезивање БиХ, која каже да је у првом полугодишњу за 3,4 одсто мање прикупљено акциза на деривате нафте, док су приходи од акциза пали за 3,5 одсто.

Тако се покушај да се из сваког литра извуче што више претвара у мање продатих литара. Јер човјек који је јуче сипао пун резервоар данас ће сипати пола. То изгледа никога не брине док капљу приходи. Међутим, нико никако да нам објасни како то да гориво инстантно мора да поскупи зато што је поскупио барел нафте, а када појефтини, чека се да се потроше "скупе залихе" да би пала цијена. И тако, док је барел клизао ка доље, говорили су да ће појефтинити и гориво, али се прича брзо окренула па од појефтињења није било ништа, већ сад кажу мора ново поскупљење.

Обрни-окрени изгледа да се ловило у мутном и зарађивало на свом народу док држава ћути, јер јој одговара скупље гориво, већа потрошња и већи порези који се сливају у буџет. Ипак мора да знамо да се и мутна вода једном избистри. То већ показује и пад продаје горива, а то није само проблем нафташа, већ цијеле економије. То значи мање вожње, мање потрошње, мање кретања робе и људи, а тиме и мање економске активности. Тако похлепа почиње да ради против оних који су је покренули, док ће држави у виду мање прихода и смањене економске активности на наплату стићи поступање по оном "село гори, а баба се чешља".

Додуше, може држава узети већи порез од скупљег горива, али ако грађани почну да штеде на сваком километру, смањује се и потрошња, из које се тај порез убире. Зато четири марке нису само прича о цијени горива, већ су упозорење да постоји граница до које се може узимати од грађана. Послије ње почиње контраефекат. И тако да се побрину за свој народ па и економију, у виду правдања често слушамо да код нас имамо јефтиније гориво, па и јефтинију струју него у дијелу Европе. Међутим, та цијена сама по себи ништа не говори ако се не упореди са платом. Можда је наш литар јефтинији, али када га платимо оним чиме располажемо, нама је живот одавно прескуп. Тако када се узму цијене и зараде становника Хрватске с просјечном платом могу да купе 808 литара горива, а Српске тек 493 литра, док Нијемац за своју плату може да наспе чак 1.340 литара горива. Зато када кажу да имамо најјефтиније гориво или струју у региону човјек не може да се не осјећа као да му ваде здрав зуб!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.