Наши и њихови

Политичке елите у Републици Српској тек повремено учине одређене напоре да креирају ситуације као да живимо у нормалној земљи неоптерећеној транзицијом, лошим стандардом, националним надгорњавањима и слично.

Случај школских униформи један је од таквих напора. Као да је све друго на максималном нивоу па, ето, остало је још да се ријеши проблем униформисања ђака па да нам све буде потаман.

Али, авај, реалност није ни изблиза тако блистава.

Конкретно, идеја да ђаци буду једнообразно одјевени може се сврстати у низ оних прилично бесмислених које је градоначелник Бањалуке пласирао у јавност током сад већ шестогодишњег мандата на челу највећег града у држави. Ту су још цивилни војни рок, градња споменика гдје им није ни мјесто, а није ни неко прикладно вријеме за тај посао те остали "памп-трекови".

Али, заборавимо на тренутак цијели тај низ и задржимо се на униформама. У начелу, идеја да ђаци буду једнообразно обучени је прилично племенита, али у пракси, ако јој је циљ покушај брисања класних разлика међу дјецом, а то јесте циљ, не прави никакав озбиљан ефекат. 

Јер ако дјечаке и дјевојчице обучете у одијелца и сукњице, а родитељима, међу којима има свакако насађених, оставите избор патика и руксака, постигли сте једно велико ништа, јер се разлика у имовинском стању, грубо речено, у класном сталежу, много јасније примјећује на обући него на одјећи. Чак и на тој фамозној фотографији дјеце из бањалучке ОШ "Борисав Станковић" видљиво је да сви носе обућу коју су им купили родитељи, а патике, сви смо били дјеца па то памтимо, нису исте ако су купљене на каквој пијачној тезги и у озбиљном спортском шопу. Ни изгледом ни цјеновно. 

Тако над идејом о брисању класних разлика кроз униформисање, али не и над једнообразним обувањем ђака, остаје озбиљан упитник.

Сегмент ове приче над којем не постоји никакав упитник тиче се случаја из поменуте школе који је досегао размјере озбиљног скандала. 

Јер, испоставило се да је спорна фотографија снимљена без договора са директором, а у садејству са појединим члановима савјета родитеља. 

И шта све то говори?

Говори да је политика затровала и оне слојеве друштва који би требало да буду и остану невини, неупрљани, неугрожени дневним препуцавањима којих свакако има сијасет. У таквом односу снага све се дијели на "наше" и "њихове", а у предметном случају све слути да су у савјету родитеља били неки "наши", блиски градоначелнику, док је директор, жестоком реакцијом у медијима, показао да никако није "наш" него је "њихов", или из њихове визуре гледано "наш". 

И док такав приступ донекле и може да се прогута у великим јавним предузећима и системима који су одавно дио страначког постизборног плијена па смо сви огуглали на подјеле на "наше" и "њихове" у "Шумама", "Електропривреди" и низу других предузећа, агенција и установа, факт да исти рецепт важи у основним школама изазива углавном гнушање уз незаобилазно питање – људи, да ли сте ви нормални?
Срећан почетак кампање свима који славе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.