Нисмо туристи

Постоји ли бољи примјер нашег положаја према Европској унији од камиона који стоји пред границом зато што је његов возач потрошио дозвољених 90 дана боравка? Камионима не требају визе за одмор већ путеви, а људима за воланом треба право да раде.

Међутим  професионални возачи из БиХ данас се у Европској унији третирају као туристи који су дошли да разгледају европске градове, а не радници који свакодневно превозе робу. Зато не можемо, а да се не запитамо како смо дошли до тога да човјек који у Европу долази да ради буде третиран готово као неко ко долази да је илегално настани?

Годинама слушамо о европским вриједностима, европском путу и партнерству док се БиХ куне у своје европско опредјељење. Политичари се утркују ко ће гласније рећи да нам је мјесто у Европској унији која нажалост затвара врата професионалним возачима.

Зато порука превозника "Нисмо туристи ни мигранти" није само захтјев за другачијим правилима, већ порука која много говори о нашем положају.

Није проблем у томе што Европска унија има право да уређује свој простор и доноси правила. Међутим, помало је лицемјерно говорити о слободном тржишту и повезаној Европи, а онда људе који ту Европу свакодневно повезују заустављати правилом.

Међутим, што би рекао Ђоле све је то до нас "мој деране", јер превозници су мјесецима упозоравали на проблем, нудили приједлоге и рјешења на која је власт остала глувонијема. Превозници опет морају  поново да излазе на улице и најављују блокаду граница, док не видимо озбиљне преговоре да им се помогне и пронађе право рјешење.

 Из Министарства комуникација и транспорта поручују да се проблем покушава ријешити дипломатским каналима и директним разговорима са представницима ЕУ, те да се тражи „ресетовање дана“ док се не покрену билатерални програми. Добро је ако се разговара, али је нејасно зашто преговори крену тек када проблем дође до ивице. Зашто се мјесецима раније није снажније инсистирало на рјешењу. Од самих разговора и јалових преговора се не пуне камиони, не плаћају плате и не хране породице.

Превозници су међу посљедњима које смијемо оставити да чекају, јер без њих би се врло брзо видјело колико зависимо од људи које често примијетимо тек када стану. БиХ много тога увози и ако камиони стану причаћемо "данас нема хљеба, сутра нема млијека".

Николо Макијавели је давно записао да људи углавном суде према ономе што виде, док ријетки имају прилику да виде шта се заиста догађа. Нажалост, оно што данас видимо су само велике ријечи о партнерству и европском путу, а мали простор за човјека који ради и премало снаге да се за своје грађане избори обичан договор.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.