Европа мијења курс

Нова побједа Алтернативе за Њемачку (АфД) на изборима у Саксонији-Анхалту потврдила је оно што је већ неко вријеме све теже игнорисати - АфД више није само политички феномен, већ дио шире промјене расположења у Европи.

За традиционалне странке то је озбиљно упозорење, посебно за ЦДУ и канцелара Фридриха Мерца, који је на власт дошао уз обећање да ће Њемачкој вратити економску снагу, стабилност и јасан правац. Све веће незадовољство грађана, међутим, показује да та очекивања нису испуњена. Оно што се дешава у Њемачкој није изолован случај. 

Сличан тренд присутан је широм Европе, гдје су суверенистичке и национално-конзервативне странке у неким државама већ на власти, а у другим представљају снажну опозицију и све више утичу на политички дневни ред. Ријеч је и о дубљем незадовољству политиком која је годинама почивала на увјерењу да ће европске интеграције, глобализација и либералне политике саме по себи донијети стабилност и просперитет. Многи сада траже нешто друго, јачу државу, контролу граница, строжу миграциону политику, заштиту домаће привреде, већу бригу о демографији и суверенитету.

Традиционалне странке зато су пред тешким избором. Ако игноришу теме које отварају суверенистички покрети, препуштају им дио бирачког тијела. Ако их преузимају, ризикују да изгубе дио сопственог идентитета. АфД је управо на том простору пронашао свој политички капитал.

Његов успон зато није само посљедица снаге саме странке, већ и слабости њених противника. Када грађани више не вјерују да традиционалне странке могу ријешити проблеме са којима се суочавају, простор добијају они који нуде другачији правац. И ту је лекција Саксоније-Анхалта важнија од самог изборног резултата.

Од Берлина до Рима, од Париза до Беча, све је видљивије да европски бирач више није спреман да аутоматски подржава такозвани политички центар. То не мора нужно представљати повратак радикалној десници, али значи јачање политика које више наглашавају национални интерес, суверенитет, безбједност, границе и традиционалне вриједности.

Досадашње владајуће европске странке више не могу рачунати на то да ће бирачи остати тамо гдје су били деценијама. Ако не понуде одговор на њихове страхове и захтјеве, понудиће га њихови политички противници. Зато Саксонија-Анхалт није само прича о АфД-у. 

Она је дио ширег европског процеса у којем се мијења политички центар и теме око којих ће се водити битке за бираче навикле на лагодан живот и благостање. Европа не одбацује демократију, али све гласније тражи другачији политички правац, онај у којем ће национални интерес, суверенитет и традиционалне вриједности имати већу тежину.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.