Клетва и заклетва

Република Српска, настала на вољи народа у, историјски гледано, најтежим данима, овјерена је и међународно призната као неспоран дио новог темеља БиХ удареног у америчком градићу Дејтон.

Тог новембра 1995, ипак, у суштини ниједна од до јуче зараћених страна са те адресе није се задовољна вратила кући. Свако је имао за чим да жали, али су тадашњи српски политички представници, а на крају и народ, ипак стали на страну тог мировног споразума, међународног акта који је зауставио рат и потврдио постојање Републике Српске за коју су хиљаде и хиљаде бораца положили своје животе тих претешких деведесетих година прошлог вијека.

Оно што се дешавало у међувремену, од тада па до сада, је већ ново поглавље у историји овог поднебља.

Политичке кризе, домаћа превирања, уз интервенције странаца, често силом и без икаквог осврта на основна људска права, оставили су видљиве трагове у готово свим сферама живота.

Постоје, с друге стране, они који су то масно наплатили, задовољно трљајући руке гледали како се ова и оваква, крхка и лако запаљива БиХ, стално држи на ивици неке провалије. Амбиса.

Више-мање иста је слика и данас. Послије толико година БиХ, као заједница два ентитета и три конститутивна народа, нема стабилне темеље. И неће их ни имати све док једни поткопавају оне друге и треће. Све док само једни и даље држе до тога да су једине жртве док и други бројеви "боду" очи код свих који их држе отворенима. Који желе да виде.

И неће ни бити све док политичари из једног, игром случаја, најбројнијег народа у БиХ, желе да све буде, на читавој територији ове земље, онако како они кажу, како се њима свиђа или никако другачије.

Здравих темеља неће ни бити све док је оних који желе историју да подреде себи, својим поимањима ликова и догађаја, истовремено настојећи да угасе сваки глас који мисли или се и само дрзне да мисли другачије. Посебно ако долази од оних који се с три прста крсте.

Историја никада није била наклоњена Балкану, одавно познатом и као буре барута јер ко нас је клео, како се каже, није дангубио. Али и упркос томе, још је оних који често бацају шибице које могу да изазову велике проблеме.

Република Српска и Република Србија и ових дана заједнички обиљежавају важне датуме из историје. Славећи хероје, међу којима нису били само Срби, а у исто вријеме не газећи по никоме. И када се слави и када се тугује.

А превише је тешких датума у овдашњој, примарно српској историји. На то опомињу стратишта на готово сваком педљу и ове и овакве БиХ.

У те споменике, гробове, крстове и вијенце треба сви да гледају и да им буду вјечна заклетва да ће чувати слободу, сјећати се оних који су стали на браник отаџбине када је било најтеже и вјеровати да ће будућност једног дана рећи ко је ко био у историји.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.