Петрич и дух Дејтона: "Гдје је мој кип?"

Тренутна политичка криза у БиХ је резултат бескрајног низа фактора, али је неминовно своје тренутне карактеристике добила највише кроз дејство Канцеларије високог представника - чему свједочи мој лични сусрет са Волфгангом Петричем у мају 2024. године у Бечу.

Кључ нестабилности

У марту 2024. године Европска унија је одобрила БиХ отварање преговора о приступању овој заједници. На тренутак је завладао оптимизам и увјерење да се БиХ запутила путем политичког напретка, а "обећана земља" је по први пут била на дохват руке. С намјером да одгонетну ради ли се о лажном или оправданом оптимизму, Аустријски институт за европску и сигурносну политику и Међународни институт за мир заједнички су организовали панел-дискусију у мају 2024. године.

Скоро два сата панелисти су као главне препреке европском путу БиХ наводили бриселски замор од проширења, запаљиву реторику и поруке Милорада Додика, као и блиске односе с Руском Федерацијом и Кином, које његују и Додик и Александар Вучић. Ипак, оно што је посебно обиљежило ово окупљање било је присуство бившег високог представника у БиХ, Волфганга Петрича.

Он ће остати упамћен као први високи представник који је бонска овлаштења користио систематски и у пуном капацитету. Често се спомиње у контексту наметнутог изборног закона из 2001. и уставних амандмана из 2002. године. Хрватски политичари му највише замјерају смјену Анте Јелавића и упад у Херцеговачку банку, док га српски политичари оптужују да је кршио дејтонску аутономију ентитета и селективно спроводио политику у БиХ. Смијенио је укупно 72 изабрана функционера - највише из реда српског и хрватског народа. Ниједна висока политичка фигура из СДА или других великих бошњачких странака није била смијењена током Петричевог мандата, због чега је често критикован да фаворизује бошњачку политику.

У прилог томе иде и Петричева интеракција с младим студентима из БиХ, међу којима сам се и ја лично пронашао у том тренутку. Наиме, за вријеме неформалних разговора, који су услиједили након завршетка панел-дискусије, Петрич је пришао студентима, мислећи да се ради искључиво о бошњачким студентима и помало арогантно упитао: "Гдје је мој кип?", алудирајући на кип Била Клинтона који су косовски Албанци подигли на Косову. Схвативши да су студенти збуњени – било да нису знали ко је, било да су били затечени његовим приступом – Петрич је наставио: "Ја сам вам створио државу!"

Иако је људски да појединци у позним годинама размишљају о својој заоставштини и томе како ће бити упамћени када напусте овај свијет, чињеница је да Волфганг Петрич не види себе само као бившег високог представника у БиХ, већ као државотворну фигуру која је кројила политику на Балкану. У овом погледу се заправо и крије кључ политичке нестабилности БиХ.

Илузорно је дискутовати о његовим намјерама и других високих представника у БиХ, јер само они могу да знају у чијем интересу и са каквим намјерама су користили бонска овлашћења. Међутим, прошло је скоро тридесет година откако је потписан Дејтонски мировни споразум, а улога високог представника је била да политички стабилизује државу и спријечи обнављање сукоба. Упркос томе, данас се БиХ поново бори сама са собом.

Вјештачки идентитет

Тумачење и провођење Дејтонског мировног споразума представља истовремено и љепило које држи БиХ у једном комаду, али и отров који је изнутра разара. Главна дебата, из које произлази већина политичких сукоба у земљи, јесте – да ли је Дејтонски споразум коначно рјешење или само прелазни мировни споразум.

Анекс 10 Дејтонског мировног споразума предвидио је успостављање Канцеларије високог представника, чија је првобитна улога била "надзор над провођењем мировног споразума". Другим ријечима, улога високог представника била је надзорна, координацијска и посредничка.

Међутим, та се улога драстично промијенила након Бонске конференције 1997. године, када је високи представник добио тзв. бонска овлаштења, која су му омогућила да директно намеће законе и одлуке, као и да смјењује изабране или именоване званичнике који нарушавају мировни процес.

С новим овлаштењима, Канцеларија високог представника почела је обликовати политички пејзаж БиХ према властитој визији, умјесто да поштује демократску вољу њених грађана. Тако је ова институција једнострано наметнула више од 900 одлука и 430 закона, игноришући демократске процесе – често на штету политичких интереса Срба и Хрвата.

Мисли и дјела високих представника најзорније је изразио британски дипломата и четврти високи представник Педи Ешдаун, коментаришући Дејтонски споразум: "То је био изванредан споразум за окончање рата, али веома лош споразум за изградњу државе." У том духу, Ешдаун је у једном дану смијенио 60 српских званичника – чиме је директно нарушио демократску вољу бирача из Републике Српске. Другим ријечима, БиХ је међународном интервенцијом постала протекторат с наметнутим гувернером – слично периоду анексије Босне од стране Аустро-Угарске и њеном потчињавању вољи тадашњег администратора Бењамина Калаја.

Слично Калајевом приступу у Босни, чији је циљ био стварање заједничког босанског идентитета, Канцеларија високог представника покушала је створити нови босански идентитет – прво наметањем Закона о застави и Закона о химни БиХ. Ови вјештачки створени државни симболи, без историјских коријена, данас представљају друштво дубоко подијељено непремостивим идентитетским разликама.

Иако је међународна заједница била у позицији да створи одговарајуће услове за рјешавање проблема кроз политички дијалог, одлучила се за употребу политичке силе путем Канцеларије високог представника, која је данас главни генератор политичке нестабилности.

Заоставштина високих представника указује нам на посљедице аутократске власти, али и на важност поштовања демократских процеса и већинске воље конститутивних народа. Иако је тешко достићи политички консензус на простору читаве БиХ, поштовање сваког слова документа који је донио мир мора бити недвосмислено – не само од стране свих грађана БиХ, већ и од самог високог представника. Иако је читава БиХ зрела за политичке, економске и правосудне реформе, истинска промјена може доћи само кроз политичку одговорност свих конститутивних народа, а не кроз самовољу једног појединца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.