Књига Иве Aндрића на Брајевом писму

Неда Дреч, Фото: Г. Шурлан
Књига Иве Aндрића на Брајевом писму

Бањалука - Специјална библиотека за слијепа и слабовида лица богатија је за нови наслов на Брајевом писму, а ријеч је о књизи Иве Aндрића, која је пета књига на овом писму штампана у Специјалној библиотеци од почетка године.

Вршилац дужности директора једине Специјалне библиотеке за слијепа и слабовида лица у РС Миломир Мартић казао је да ће сљедеће године библиотека своје кориснике обрадовати са бар још десет нових наслова који ће се штампати на Брајевом писму.

- Планирали смо да најмање шест књига буду наслови домаћих писаца као што су Бранко Ћопић, Сима Матавуљ, Васа Пелагић, а намјеравамо урадити и пројекат "Aкадемик Милан Будимир", те одштампати књигу на Брајевом писму о овом нашем истакнутом филологу и историчару књижевности, који је, иако је био слијеп достигао титулу академика - рекао је Мартић.

Оно по чему је ова библиотека препознатљива је књига Жарка Лаушевића "Година прође, дан никада", која је на Брајевом писму издата у три тома и са којом се Библиотека представила на овогодишњем Бањалучком сајму књиге.

- Морам рећи да је овај наслов изазвао велико интересовање посјетилаца. Иначе, пажљиво бирамо наслове које ћемо штампати, јер за књиге на Брајевом писму треба много времена и новца, тако да се трудимо да то буду наслови са јаком поруком, као што је на примјер Кочићев "Јаблан" - истакао је Мартић и додао да Библиотека увијек стоји на располагању свим својим члановима, којих има више од 400.

Поред 695 наслова на Брајевом писму, захваљујући тонском студију који посједује, Библиотека се може похвалити и са 4.450 звучних књига у МП3 формату.

- Корисници су више заинтересовани за звучне књиге него за оне на Брајевом писму. Модерно доба и компјутери учинили су читање лакшим, јер постоје снимљене, звучне књиге. Мало ко је заинтересован за учење Брајевог писма, које се код нас учи у Специјалној школи у Дервенти - рекао је Мартић и додао да се библиотека може похвалити и звучним часописом "Хомер", који је до сада изашао у пет бројева.

Мартић је нагласио да је извјештај рада за 2012. годину позитивно оцијенило и Министарство просвјете и културе, па се нада подршци надлежних и предстојеће године.

Библиотекар у Специјалној библиотеци за слијепа и слабовида лица Драгана Божић казала је да су заступљени исти жанрови као и у НУБ-у, али да је фонд скромнији.

- Штампање књига на Брајевом писму је скупо и захтијева много времена, зато их има у мањем броју него у Народној библиотеци. Из тога разлога се трудимо да одаберемо што квалитетније наслове које ћемо штампати на Брајевом писму - казала је Божићева и додала су чланови највише читају белетристику, љубавне романе, трилере и класику.

Поред књига за одрасле у овој специјалној библиотеци могу се наћи и бројни дјечији наслови, како на Брајевом писму тако и као звучне књиге.

- Библиотека у свим техникама има 2.413 наслова и 6.873 књижне јединице - рекла је Божићева.

Одјељења

Специјална библиотека за слијепа и слабовида лица РС званично је основана 2006. године, када је одлуком Владе РС добила статус јавне установе у области културе.

- Библиотека има и одјељења, интернет брај клуб читаонице у Фочи, Требињу, Бијељини, Зворнику, Дервенти, Приједору и Источном Сарајеву. Учлањење у библиотеку, као и слање књига корисницима је бесплатно - казао је Мартић.

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана