Шта то бјеше 6. новембра 1918.
Постоји један датум и те како важан у историји Сарајева и Босне и Херцеговине, један од оних послије којих су наступале велике и судбоносне промјене. Међутим, мало ко данас у Сарајеву зна са чим је у вези 6. новембар, а и они ријетки тамо који то знају неће више да знају.
Наиме тог датума 1918. године у Сарајево је ушла Српска војска, након што су га напустиле посљедње поражене аустроугарске трупе. У новоствореној Краљевини СХС, односно Југославији, тај догађај је наредну 21 годину у овом граду најсвечаније прослављан низом државних, војних и културно-спортских манифестација. Међутим, нестанком те државе тај датум, односно тај догађај, је потпуно маргинализован, али о томе ће касније бити нешто више говора.
Кренућемо редом, послије пробоја Солунског фронта септембра 1918, чему је Српска војска дала немјерљив допринос, дошло је до убрзаног слома снага Централних сила. Жустро гонећи непријатеља, српске армије су крајем октобра ушле на територију Аустроугарске. Њихов крајњи циљ био је да у складу са декларацијама - Нишком (7.12.1914) и Крфском (20.7.1917), избију на жељене границе будуће заједничке државе, што су коначно и учиниле на линији Клагенфурт - Мохач - Печуј - Темишвар. А на драматичне позиве из Сплита и Загреба хитале су ка сјеверу Јадрана да посједну простор који је Италији обећан Лондонским уговором из 1915. године. У оквиру тих завршних операција српска друга армија, боље речено дијелови њене Тимочке дивизије, се крајем октобра налазе надомак Вишеграда.
У Загребу је 29. октобра проглашена некаква Држава Словенаца, Хрвата и Срба (СХС), са федералистичким амбицијама у формирању будуће заједничке државе. И у Сарајеву се оснива Народно вијеће за БиХ на челу са Глигоријем Јефтановићем и замјеницима Јозом Сунарићем и Халид-бегом Храсницом. Њима ће 1. новембра генерал Саркотић предати управу над земљом, знајући да се главнина царске војске убрзано повлачи у хаотичном стању. Потом журно напушта Сарајево да избјегне заробљавање. Тих дана у земљи је потпуно безвлашће и хаос. На глас да је српска војска избила на Дрину, 4. новембра се из Сарајева упућује делегација у саставу: Милан Јојкић, Хамдија Сврзо и Вјекослав Јелавић, да у име Вијећа у Вишеграду замоле команду 2. армије да њене јединице дођу у Сарајево, односно у БиХ, како би се одржао ред и мир. У Вишеграду их прима потпуковник Живан Ранковић, командант 14. пука Тимочке дивизије, да би их сутрадан у Вардишту срдачно угостио и лично војвода Степа Степановић, којем пренесоше поздраве и молбе из Сарајева. Уз сагласност Врховне команде, војвода одмах формира Сарајевски одред под командом пуковника Милана Недића, састављен од 14. пука Тимочке дивизије, коњичког ескадрона и једне брдске батерије. Дјелови тог одреда ће одмах бити возом упућен у Сарајево.