Прије 170 година рођен је Никола Тесла: Геније који је промијенио свијет

Никола Тесла, генијални иноватор чији су изуми преобратили човјечанство, рођен је прије тачно 170 година, 10. јула 1856. године.

Визионар и ћудљиви самотњак, Тесла је свијету подарио око 300 патената, а без појединих од њих савремена цивилизација била би незамислива.

Поријекло и дјетињство у Смиљану

Тесла је рођен у Смиљану, у Лици, која се тада налазила у саставу Војне крајине Аустријског царства, а данас је дио Хрватске.

Његов отац Милутин Тесла био је свештеник Српске цркве, односно Карловачке митрополије. Мајка Георгина – Ђука Тесла потицала је такође из свештеничке породице; била је кћерка проте Николе Мандића и Софије, рођене Будисављевић. Никола је био четврто од петоро дјеце у породици.

Милутин Тесла је прије православне богословије у Плашком завршио аустријску војну школу. Као свештеник служио је код Грачаца, а потом у Сењу, гдје се тешко живјело јер је српска заједница била малобројна. Након тога добио је парохију у Смиљану, недалеко од Госпића, у средишту Лике.

Никола Тесла рођен је 28. јуна по јулијанском календару, који користи Српска православна црква, односно 10. јула по грегоријанском календару.

Библиотека у породичној кући

Деценијама касније Тесла се сјећао завидне библиотеке која је постојала у родитељској кући. Његов отац, осим свештеничке службе, бавио се и публицистиком и био сарадник појединих београдских и новосадских листова, најчешће под псеудонимом Родољуб Правичић.

Школовање у Госпићу, Раковцу, Грацу и Прагу

Никола Тесла школовао се у Смиљану, Госпићу и Раковцу. Студирао је на Политехници у Грацу, а касније је покушао да настави студије у Прагу, али их није привео крају.

С једне стране, вјероватно је био разочаран оним што је тадашње високо школство нудило, а с друге су га пратиле материјалне недаће. Стипендије на које је рачунао није добио, а очева смрт у априлу 1879. године додатно је отежала ситуацију. Ометала су га и широка, разуђена интересовања. Помно је пратио књижевну продукцију, што га никада није напустило. Деценијама касније, десетак универзитета додијелило му је почасна звања доктора наука.

Рад у Европи и одлазак у Америку

Тесла је радио у Марибору, Будимпешти, Паризу од 1882. године, а потом и у Стразбуру, који је тада био у саставу Њемачке. Одатле се 1884. године преселио у Сједињене Америчке Државе.

У Паризу је радио за компанију Томаса Едисона, чувеног иноватора и успјешног предузетника. Вјеровао је да ће у окриљу Едисонове компаније моћи да оствари идеје које су га заокупљале. У САД је допутовао са Едисоновим препорукама.

Није непознато да је идеју о полифазној електричној енергији, својој кључној иновацији, Тесла имао још у Будимпешти.

Оснивање компаније и најзначајнији патенти

У Њујорку је 1885. године основао предузеће „Tesla Arc & Light Co.“, са којим је започео реализацију својих иновација.

Од 1887. до 1890. године пријавио је своје најпознатије патенте из области полифазних наизмјеничних струја, генератора и мотора. Проналаске је јавности представљао највише у Америчком институту електроинжењера.

У том периоду Тесла је објелоданио:

• обртно магнетно поље,
• индукциони мотор,
• генератор,
• трансформатор,
• феномен електромагнетне резонанце,

низ изума на којима ће се темељити каснији развој електротехнике.

Сукоб са Едисоном

Потом је избио тежак сукоб са Едисоном. Томас Алва Едисон, који је тада уживао огроман углед, развио је мрежу засновану на коришћењу једносмјерне електричне енергије и у њу уложио велика средства.

Теслина иновација, заснована на полифазној наизмјеничној струји, угрозила је темеље Едисонове компаније и довела до чувеног „рата струја“.

Вестингхаус и Нијагарини водопади

Из тешке ситуације Теслу је извукао Џорџ Вестингхаус, који му је обезбиједио средства неопходна за реализацију замишљеног. Компанија Westinghouse откупила је првих седам Теслиних патената из области полифазних струја.

Од 1888. године Тесла је са стручњацима Вестингхауса у Питсбургу радио на практичном остварењу својих патената. Током тог периода припремана је изградња прве велике централе на Нијагариним водопадима по Теслином полифазном систему.

Електрана је пуштена у редован рад 15. новембра 1896. године и снабдијевала је град Бафало електричном енергијом.

Када се Вестингхаус касније нашао у финансијским невољама, Тесла се одрекао процента који му је припадао по уговору, чиме је спасио компанију свог добротвора. Сам Тесла никада није успио значајно да се обогати својим изумима.

Радио, бежична телеграфија и радар

Након тога посветио се истраживањима високих фреквенција, рендгенских зрака, иновацијама које ће омогућити радио-системе, развоју радио-технике, бежичне телеграфије и технологијама које ће касније довести до развоја радара.

Врховни суд САД је 1943. године постхумно Тесли признао патент 645.576, чиме је уважена чињеница да је био пионир радио-технике, о чему је постојао спор са Гуљелмом Марконијем.

Колорадо Спрингс и Ворденклиф

Од 1899. године Тесла је углавном живио и радио у лабораторијама у Колорадо Спрингсу и Ворденклифу.

Посјета Србији 1892. године

Током боравка у Европи 1892. године држао је предавања у Лондону и Паризу, а затим се упутио у Лику, јер му је мајка била на самрти.

Првих дана јуна те године допутовао је у Србију, гдје је свечано дочекан. У Београду га је примио краљ Александар Обреновић.

Посљедње године живота

Човјек који је својим изумима неизмерно задужио човјечанство овај свијет је напустио усамљен и сиромашан. Томе је, извјесно, допринијела и чињеница да је често доживљаван као особенњак, са бројним навикама и фиксацијама, посебно када је ријеч о хигијени и појединим бројевима.

Био је досљедан вегетаријанац, а посљедњих година живота најдраже друштво били су му голубови.

Главни, ако не и једини приход којим је располагао била је пензија коју му је додијелила Краљевина Југославија. Живио је у апартману 3327, на 33. спрату хотела „Њујоркер“.

Смрт Николе Тесле

Никола Тесла умро је 7. јануара 1943. године у 22.30 часова, а према званичном налазу узрок смрти била је срчана тромбоза.

По сопственој жељи испраћен је уз композицију „Аве Марија“ Франца Шуберта и пјесму „Тамо далеко“, уз виолинску пратњу Златка Балоковића.

Њујоршки градоначелник Фјорело Ла Гвардија тада је рекао:

„Оно што је створио велико је и, како вријеме пролази, постаће још веће.“

Теслина заоставштина

Након што је суд у САД за јединог насљедника прогласио Саву Косановића, Теслиног сестрића и југословенског дипломату, Теслина заоставштина допремљена је у Београд педесетих година прошлог вијека.

• 1956. године јединица магнетне индукције названа је тесла.
• 2003. године Теслина заоставштина уврштена је у УНЕСКО-в регистар „Памћење свијета“.
• 2010. године Влада Србије одлучила је да се 10. јул обиљежава као Дан науке у Србији.

Никола Тесла остао је једна од највећих личности у историји науке. Његови изуми поставили су темеље савременог електроенергетског система, а његове идеје настављају да инспиришу научнике, инжењере и визионаре широм свијета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.