Девет деценија Бео зоо врта: Како је настала једна од највећих атракција Београда (ФОТО; ВИДЕО)

БЕОГРАД – Београдски зоолошки врт, једна од најпрепознатљивијих туристичких и културних атракција главног града Србије, обиљежава данас 90 година постојања. Свечано је отворен 12. јула 1936. године на простору Малог Калемегдана, у оквиру Београдске тврђаве, гдје се налази и данас

.Оснивање врта везује се за визију и ентузијазам тадашњег градоначелника Београда Владе Илића, једног од најзначајнијих српских индустријалаца и добротвора свог времена.

Најважније чињенице о Београдском зоолошком врту

• Основан 12. јула 1936. године
• Налази се на Калемегдану, унутар Београдске тврђаве
• Оснивач и главни финансијер био је Влада Илић
• Данас простире се на око седам хектара
• У њему живи око 2.000 животиња из приближно 250 врста
• Годишње га посјети више од 400.000 људи
• Најстарији становник врта је алигатор Муја, који је стигао 1937. године

Од 3,5 до 14 хектара прије Другог свјетског рата

У тренутку оснивања, Београдски зоолошки врт заузимао је нешто више од 3,5 хектара. Већ тада посјетиоци су могли видјети лавове, леопарде, медвједе, мајмуне, вукове, антилопе, муфлоне, биволе, пеликане, паунове, ждралове и папагаје.

Захваљујући великом интересовању јавности и сталном проширењу животињског фонда, врт је уочи Другог свјетског рата проширен на више од 14 хектара.

Муја – живи симбол Бео зоо врта

Посебно мјесто у историји врта заузима амерички алигатор Муја, који је у Београд стигао из Њемачке 1937. године.

Муја је преживио Други свјетски рат, бројне историјске ломове и промјене кроз које је пролазио Београд, те је данас најстарији становник зоолошког врта и један од најстаријих алигатора на свијету који живе у заточеништву.

Разарања током рата

Други свјетски рат донио је тешка страдања Београдском зоолошком врту. Током њемачког бомбардовања 1941. године, као и савезничких ваздушних напада 1943. и 1944. године, врт је више пута погођен.

Велики број животиња је страдао, док су неке успјеле да побјегну и данима лутају разореним градом.

Након ослобођења и обнове, врт је добио данашње границе и површину од око седам хектара.

Влада Илић – човјек који је створио врт

Кључну улогу у оснивању Београдског зоолошког врта имао је Влада Илић (1882–1952), један од најуспјешнијих српских привредника и градоначелник Београда од 1935. до 1939. године.

Он није био само иницијатор оснивања врта, већ и његов главни финансијер, улажући сопствена средства у развој овог пројекта.

Током његовог мандата изграђени су и неки од најзначајнијих инфраструктурних објеката Београда:

• Мост краља Александра (данашњи Бранков мост)
• Мост краља Петра (данашњи Панчевачки мост)
• Београдски сајам
• Нове трамвајске линије
• Почетни урбанистички планови за Нови Београд

Иако је оставио дубок траг у развоју града, послије рата је осуђен због наводне сарадње са окупатором, имовина му је конфискована, а живот је окончао у сиромаштву 1952. године.

Директори који су обиљежили историју врта

Први управник Београдског зоолошког врта био је инжењер Александар Крстић, којег је касније наслиједио Миодраг Савковић.

Послије Другог свјетског рата на челу врта налазили су се:

• Анте Тадић
• Милорад Лазаревић
• Милорад Меденица
• Радивоје Тричковић

Године 1986. директор је постао Вук Бојовић, који је својим радом и медијским наступима значајно допринио популаризацији Бео зоо врта и претворио га у један од симбола Београда.

Након њега управљање је преузео Србољуб Алексић.

Једна од најпосјећенијих атракција Београда

Девет деценија након оснивања, Београдски зоолошки врт остаје једно од омиљених мјеста за породичне посјете, образовање и упознавање животињског свијета.

Са око 2.000 животиња и више од 400.000 посјетилаца годишње, Бео зоо врт наставља да буде један од најзначајнијих симбола српске престонице.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.