Шта нам је све оставио у насљеђе Јосиф Панчић, један од најзначајнијих српских научника

На данашњи дан, 25. фебруара 1888. године, преминуо је Јосиф Панчић, један од најзначајнијих српских научника 19. вијека, љекар, ботаничар, природњак и први предсједник Српске краљевске академије.

Ко је био Јосиф Панчић

• први предсједник Српске краљевске академије
•  доктор медицине и ботаничар
•  ректор Велике школе шест пута
•  открио Панчићеву оморику
•  описао више од 190 нових биљака
•  основао ботаничку башту у Београду
•  утемељио научно проучавање природе Србије

Својим радом Панчић је поставио темеље систематског проучавања природе Србије и Балкана и увео српску науку у европске научне токове.

Његов живот био је спој научне радозналости, просвјетитељског рада и истраживачког духа, а његово насљеђе и данас представља основу биолошких и природних наука у Србији.

 Школовање 

Панчић је образовање је стицао у више европских центара, што је у то вријеме било ријетко за научнике са ових простора.

Рођен је 17. априла 1814. Увијек се налазио међу пет најбољих ђака, због чега му је стриц обезбедио средства и уписао га 1830. године у Вишу школу у Загребу (Regia Academia Scientiarum) у којој су постојали правни и филозофски смјер и Панчић је изабрао да студира филозофију. Међутим, пошто су природне науке, за које је Панчић имао посебну склоност, биле слабо заступљене, школовање је наставио на Медицинском факултету у Пешти.

• Вишу школу похађао у Загребу
• Медицину завршио у Пешти
• У Бечу усавршавао ботаничке студије
• Тамо je упознао Вукa Караџићa, који га је савјетовао да дође у Србију

По том савјету, Панчић 1846. године долази у Србију и већ убрзо почиње да ради као љекар и природњак, истовремено истражујући природу земље коју је прихватио као своју.

Од окружног љекара до ректора Велике школе

Панчић је у Србији најприје радио као љекар:

• у Јагодини
• у Параћину
• у Крагујевцу

Његов научни и педагошки рад убрзо је препознат, па је постављен за професора природних наука у Лицеју у Београду, а потом и у Великој школи, претечи данашњег Универзитета.

• Ректор Велике школе био је чак шест пута
• Васпитавао je генерације ученика и студената
• Основао и уредио Ботаничку башту у Београду

Савременици су истицали да је својим животом и радом дјеловао васпитно на читаве генерације, подстичући љубав према науци и природи.

У току боравка у Јагодини, Панчић је посјећивао и Ћуприју, у којој је упознао Људмилу, ћерку барона Кордона.

Испросио ју је и вјенчали су се у јануару 1849. г. у православној цркви у Ћуприји.

Четири године касније Панчић је постављен за професора природних наука у Лицеју.

У Лицеју, а касније у Великој школи, Панчић је радио до краја живота.

 Истраживач природе Балкана

Током више од четири деценије рада Панчић је непрекидно путовао, сакупљао биљке, проучавао терен и систематизовао природно богатство Балкана.

Проучавао је:

• флору Балканског полуострва
• животињски свијет Србије
• минерале и геолошки састав земље
• шуме и природне ресурсе

Његова истраживања представљала су први озбиљан научни покушај да се природа Србије опише систематски и научно.

Највећа научна открића

Панчић је описао десетине врста нових за науку и тиме Србију увео на карту европске ботанике.

Његова најзначајнија открића:

• открио ендемски четинар Панчићеву оморику
• открио Наталијину рамонду
• описао нове инсекте са Таре и Риле
• открио више од 190 биљака нових за науку
• описао око 80 биљних и животињских врста

Панчићева оморика и данас је један од симбола српске природе и научног насљеђа.

Научна дјела која су обиљежила епоху

Панчић је објавио око 30 научних радова из више области и оставио темељну литературу за будуће генерације научника.

Најзначајнија дјела:

• „Флора Краљевине Србије“
• „Птице Србије“
• „Рибе Србије“
• „Шумско дрвеће и шибље у Србији“
• „Грађа за фауну Србије“

Поред научних радова, написао је и уџбенике из:

• ботанике
• зоологије
• минералогије
• природописа

 Хербаријум – трајно свједочанство природе Србије

Панчић је 1860. године поклонио своју биљну збирку Великој школи, чиме је основан први хербаријум у Србији.

• Данас се његова збирка:
• чува у Ботаничкој башти „Јевремовац“
• има више од 15.000 хербарских листова
• садржи оригиналне примјерке биљака које је открио
• показује како се природа Србије мијењала у посљедњих 150 година

Због своје научне и историјске вриједности, ова збирка представља једно од најзначајнијих блага српске науке.

Панчићев врх – симбол научника

Највиши врх Копаоника носи име Панчића и представља симбол његовог научног рада и насљеђа.

У маузолеј на врху 1951. године пренесени су његови посмртни остаци.
 Данас је то мјесто поштовања науке, природе и српске културе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.