Историја
Фото: Агенције
Будући да је средњовјековно утврђење недалеко од Краљева врло често обавијено маглом, то се сматра да и назив тврђаве потиче управо од те појаве.
Од Краљева је тврђава, односно некадашњи средњовјековни град Маглич удаљен око 30 километара.
Изузев бедема, Маглич обухвата и седам кула, чија висина је десет метара и двоструко вишу донжон кулу. Средњовјековно утврђење у долини ријеке Ибар има дужину од око стотину и ширину од око 40 метара, а како истиче ТО Краљево, важи за једно од најбоље очуваних утврђења из тог периода у српској земљи.
Ипак, иако привлачи пажњу не само љубитеља историје, већ и мистичног, тврђава Маглич у овом тренутку није доступна за посјете и то због моста који се урушава. Али то, наравно и даље не значи да не привлачи пажњу, тим прије што је карактерише и врло занимљиво освјетљење, па је у току вечери и ноћи поглед на овај средњовјековни град у најмању руку фантастичан.
Изузев два дворишта, једног мањег и другог већег, у оквиру овог средњовјековног града налазили су се и други објекти, попут палата, двије цистерне за воду и пекаре, као и остаци светиње која је била посвећена светом Ђорђу.
Легенде о настанку Маглича
Узевши у обзир да је ово утврђење познато и под називом Јеринин град, јасно је због чега се супруга српског деспота Ђурђа Бранковича сматра заслужном за настанак Маглича.
Према тој легенди, надимак "Проклета Јерина" српска деспотица добија због осјећања која је српски народ према њој имао. А заправо је истина да до сада не постоје прецизни и доказани подаци о томе ко је изградио Маглич, као што не постоје историјски докази о јоргованима у долини Ибра, иако постоји једна, крајње романтична легенда о томе.
За многе српске средњовјековне манастире Маглич је важио за заштитника. И то не само да је ово утврђење штитило Студеницу и манастир Жичу, већ и три патријаршије и то како Рашку и Жичку, тако исто и Пећку патријаршију, што све указује на велики значај који је овај српски средњовјековни град имао.
Почев од 1979. године је Маглич уврштен међу споменике културе од изузетног значајан у Републици Србији, наводи "Сербиа.цом".
Сматра се да је Маглич у великој мјери током своје дуге историје био поштеђен напада многих освајача управо због магле, која га окружује, али и због положаја који заузима, а који је прилично неприступачан, преноси "Она".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
