Како су радиле основне школе у Бањалуци послије ослобођења 1945. године

Послије ослобођења Бањалуке у Другом свјетском рату 22. априла 1945. године осам основних школа отпочело је са радом 10. маја. Нова власт је поправила школске зграде тек толико да ученици за вријеме љетних мјесеци заврше школску 1944/45. Постакљени су прозори у учионицама и набављен најнужнији намјештај. Школе су биле оптерећене великим бројем ђака. Њихова чистоћа, уредност и здравствено стање је било добро.

Након укидања приватних школа које су држале часне сестре, у њиховим зградама почеле су са радом државне школе. Ученици који су похађали школску 1944/45. у приватним школама могли су да наставе школовање у државним. Због несташице просторија и инвентара народне власти су се споразумјеле с приватним власницима о преузимању простора и намјештаја и плаћању најамнине. Није било часова вјеронауке, иако је било родитеља заинтересованих да им дјеца похађају ту наставу. Школе су радиле и на попису неписмених на свом подручју и организовању аналфабетских течајева ради описмењавања.

Сви запослени у школама су били чланови Црвеног крста, синдикалне организације и просвјетног народноослободилачког фронта, a ученици чланови пионирске организације, подмлатка Црвеног крста и школских радних заједница.

Вјежбаоница уз Учитељску школу

Прва народна основна школа - Вјежбаоница школске 1944/45. налазила се у бившој Руждији заједно са Учитељском школом. Имала је двије учионице са четири одјељења и укупно 99 ученика (68 мушких и 31 женском). Од 10. маја 1945. школа је радила под називом Вјежбаоница уз Учитељску школу. Школски намјештај и учила су уништени па је школа радила са скромним опремом. Прекид наставе је био  21.9 - 30.11, због чега  је настава продужена до јула 1945. Радило се на томе да војска испразни зграду Учитељске школе у којој је ова школа имала своје просторије. Требало је отворити још три одјељења, комбиновано први и други, трећи и четврти и сва четири заједно да би служила као практична школа - Вјежбаоница уз Учитељску школу. Школску 1944/45. завршила су четири одјељења, и то: I разред 30 ученика (20 м + 10 ж), који је водио школски управник Сулејман Бадић; II разред 27 ученика (18 + 9), које је водио Расим Имамовић; III разред 29 ученика (20 + 9), са учитељицом Златом Ђерић; IV разред са 20 ученика (11 + 9) водила је Маргарита Чекрлија. У току те школске године радили су повремено Анка Шаиновић, Дервиша Капетановић, Драгица Кумрле, Катарина Добрић и Ибрахим Кујунџић.

Расим Имамовић

Катарина Добрић

Школске 1945/46. школа је пресељена у зграду Учитељске школе у ул. Младена Стојановића. Спајањем Треће ниже гимназије и Вјежбаонице 1954. године настала је Трећа осмогодишња школа, која је 1957. добила назив Осмогодишња школа "Младен Стојановић" (данас ОШ "Георги Стојков Раковски".

Народна основна школа (бивше "црне сестре")

Прије рата је у Бањалуци, на адреси Краљев друм, радила Приватна конфесионална школа сестара драгоцјене крви Исусове ("црне ноне"), која је за вријеме НДХ преименована у Посебничку мјешовиту пучку школу драгоцјене крви Исусове. Након укидања приватних школа, почела је с радом државна школа под називом Народна основна школа (бивше "црне сестре") у Бањалуци 10. маја 1945. у згради "бијелих сестара" у Мартићевој улици (данас зграда Католичке гимназије). Зграда је била знатно оштећена од бомбардовања, те су кориштене само двије учионице. На дан прегледа просвјетног референта, 23. августа 1945, у школи су радилa четири одјељења, и то: I разред, са 69 ученика (39 + 30), који је водила учитељица Даница Радошевић; II разред, са 90 ученика (51 + 39), водила је учитељица Ана Лисијевић, школски управник; III разред, са 85 ученика (38 + 47), који је водила учитељица Катарина Добрић; IV разред, са 73 ученика (30 + 43), који је водила Марија Ракић.

Према попису обављеном у љето 1945, на подручју школе било je 85 неписмених у доби од седам до дванаест, а 75 у доби од 12 до 50 година. Аналфабетски течај није одржан, јер се нико није пријавио.

У јануару 1946. школа је пресељена у зграду бивше Српске школе, у власништву Српске православне општине, док је пар одјељења смјештено у згради бивше Руждије. На почетку школске 1945/46. добила је назив Друга народна основна школа, а 18. октобра 1956. Народна основна школа "Петар Кочић". Спајањем основних школа "Вук Караџић, "Мирко Вишњић" и "Петар Кочић" 31. јула 1962. формирана је ОШ "Мирко Вишњић".

Државна трећа мјешовита народна основна школа

Државна трећа мјешовита народна основна школа наставила је са радом 10. маја 1945. са два наставника, Мирком Репцем и Аном Мрдуљаш, у згради у Џабића улици, преко Врбаса. Планирано је да се настава одржава и у Газанфер-пашином мектебу због великог броја ђака. Ради побољшања хигијене, родитељи су се договорили да добровољно сваке недјеље очисте и орибају школски простор и позајме и донесу од куће понеку столицу. У току школске 1944/45. настава је прекидана 1.10 - 14.11.1944. и 23.4 - 9.5.1945. При прегледу школе, 17. јула 1945. школски референт Виктор Радошевић је установио да је у школи радило седам одјељења у четири учионице, и то: Iа разред, са 50 ученика (29 + 21), са наставницом Хатиџом Поздерац; Iб разред, са 50 ученика (22 + 28), који је водио наставник Мирко Ребац; IIа разред, са 45 ученика (25 + 20), водила је наставница Вукосава Бобек; IIб разред, са 44 ученика (28 + 16), водила је наставница Ана Мрдуљаш; III разред, са 70 ученика (36 + 34), који је водила наставница Есма Хаџиомерспахић; IVа разред, са 36 ученика (21 м + 15), водио је наставник Муслија Пашић; IVб разред, са 41 учеником (25 + 16), водила је наставница Анка Шајновић. Пошто је градиво довршено, настава је завршена крајем августа 1945.

Муслија Пашић

Почетком наредне школске године школа је преименована у Трећу народну основну школу, а 1957. у Народну основну школу "Касим Хаџић". Године 1958. укидају се основне школе "Касим Хаџић" и "Вахида Маглајлић", а оснива Осмогодишња школа "Касим Хаџић", која од 1992. носи назив "Доситеј Обрадовић".

Државна четврта мјешовита пучка школа

Државна четврта мјешовита пучка школа је школске 1944/45. дјеловала у државној згради под Пећином, изграђеној за вријеме Бановине. У рату је лакше оштећена, па је само требало урезати стакла и поставити пећи да настава почне. Прекида наставе од ослобођења није било. Радила је са пет одјељења, и то: Iа разред, са 47 ученика (26 + 21), који је водио наставник Вејсил Дрљачић; 1б разред, такође са 47 ученика (29 + 18), водила је наставница Сафија Ибрахимпашић; 11 разред, са 68 ученика, водила је наставница Милка Хаџистевић; 111 разред, са 50 ученика (34 + 16), водио је наставник Ибрахим Кујунџић; IV разред, са 64 ученика (38 + 26), водио је наставник Сафет Дороцић. Школска година је завршена 20. септембра 1945. Школа је имала књижницу са 480 књига и школски врт, који је обрађиван. На подручју ове школе било је у јулу 1945. године 190 неписмених, од којих 183 жене и седам мушкараца. Почетком школске 1945/46. школа је преименована у Четврту народну основну школу, а 1957. у Народну основну школу "Филип Мацура" (од 1992. "Јован Цвијић").

Сафија Ибрахимпашић

Пета народна основна школа

Пета народна основна школа Бањалука била је смјештена Горњем шехеру, у вакуфској згради са пет чистих и зрачних учионица. Након остакљења прозора и кречења учионица, настава по ослобођењу је почела 15. маја са 256 ученика. До завршетка школске 1944/45. прекида наставе није било.

У школи је радило пет одјељења: Iа разред, са 65 ученика (26 + 39), који је водила наставница Анка Франковић Џемиџић; Iб разред, са 74 ученика (57 + 27), водио је наставник Тахир Мисирлић; II разред, са 53 ученика (45 + 8), водио је школски управник Мухамед Сабљаковић; III разред, са 45 ученика (31 + 14), водила је наставница Дервиша Капетановић, која је водила и аналфабетски течај за 68 женских полазника; IV разред, са 54 ученика (37 + 17), водила је наставница Катарина Чондић.

Мухамед Сабљаковић

Школа је 1954. добила назив Осмогодишња школа у Горњем шехеру, а 1957. је преименована у ОШ "Мухамед Казаз" (од 1992. "Бранислав Нушић").

Државна шеста мјешовита пучка школа

Зграда Државне шесте мјешовите пучке школе, тзв. "Царска школа", са четири учионице, била је након ослобођења у веома лошем стању, јер је тешко оштећена приликом бомбардовања. Након поправка зграде, школска 1944/45. настављена је 10. маја 1945. На школски празник Видовдан, 28. јуна 1945, одржана је академија којој су присуствовали сви учитељи и ђаци. Школску годину је завршило 311 ученика, разврстаних у шест претрпаних одјељења: Iа разред, са 57 ученика (33 + 24), водила је Анка Бенутић Орлов; Iб разред, са 58 ученика (30 + 28), водила је Софија Тамболини; II разред, са 76 ученика (43 + 33), водила је наставница Марија Свитлица; III разред, са 57 ученика (31 + 26), водила је наставница Деспа Јанковић Чангаловић; IVа разред, са 32 ученика (24 + 8), водио је Сулејман Фехимовић, школски управник; IVб разред, са 31 учеником (19 + 12), водила је наставница Олга Касаловић.

"Царска школа"

Школа је укинута 1954. Спајањем 170 ученика Шесте НОШ и 562 ученика Прве ниже гимназије настала је Прва осмогодишња школа, а Друга осмогодишња школа спајањем 168 ученика Шесте и 580 ученика Друге ниже гимназије.

Године 1957. укинуте су Прва и Друга осмогодишња школа, а основана Осмогодишња школа "Змај Јова Јовановић", на коју су прешла сва права и обавезе двије укинуте  школе.

Школа бивших "бијелих сестара" 

Народна основна школа бивших "бијелих сестара" била је смјештена у згради "бијелих сестара" св. Винка Паулског у ул. Фра Грге Мартића 20. Као државна је почела са радом 10. маја 1945. Зграда је оштећена у току бомбардовања Бањалуке, а за потребе наставе су оспособљене само двије учионице. На ове двије употребљиве учионице постакљени су само вањски прозори. Остале учионице, зборница и ходници нису били постакљени. Двије учионице и свечану салу на спрату требало је оспособити за наставу. У јуну је одржана приредба за рањенике, којима је подијељено воће и цигарете набављене новцем који су скупили ученици.

I разред, са 64 ученика (32 + 32), водила је Катарина Чудић, управник школе; II разред, са 70 ученика (42 + 28), водила је Паула Милановић, а од 5. августа 1945. Деса Миљуш Ковачевић; III разред, са 93 ученика (50 + 43), водила је Богумила Хафбауер, a IV, са 72 ученика (40 + 32), учитељица Анка Стилиновић.

Деса Миљуш

Народна основна школа бивших "бијелих сестара" преименована је септембра 1945. у Седму народну основну школу, а 1957. у Народну основну школу "Мирко Вишњић". Спајањем основних школа "Вук Караџић", "Мирко Вишњић" и "Петар Кочић", формирана је 31. јула 1962. Основна школа "Мирко Вишњић".

Државна мјешовита пучка школа Дјечији дом

Школа је почела са радом 25. јануара 1943. у Дјечијем дому, који је тад био смјештен у Трећој пучкој школи у ул. Муфтије Џабића. Учитељи су били Бисера и Махмут Салчић. Школа је имала два  одјељења, са укупно 73 ученика (68 + 5). Дом са школом је пресељен 30. априла 1943. у новосаграђени Старачки дом (Убошки дом) у Которварошкој улици (данас Средњошколски дом у ул. Војводе Степе Степановића).

Државна мјешовита пучка школа Дјечији дом Бањалука послије ослобођења  наставила је са радом у истом дјечијем дому, који је добио назив "Касим Хаџић". Имао је двије запослене учитељице - Росу Мариловић и Драгу Томац.

Из извјештаја просвјетног референта Виктора Радошевића од 25. августа 1945, сазнајемо да је на крају школске 1944/45. школа радила у три учионице, чисте и уредне, са задовољавајућем намјештајем, а у три одјељења, и то: I разред, са 72 ученика (55 + 17), водила је учитељица Фахира Фејзагић; II разред, са 49 ученика (33 + 16), водио је учитељ Милан Стојановић; III и IV четврти разред, са 35 (24 + 11) односно 21 учеником (19 + 2), водила је управница школе Јозефина Зечевић. Највећи проблем ове школе било је то што су дјеца - ратна сирочад свакодневно одлазила и долазила у дом, па је школа за њих практично била "пролазна станица".

Јозефина Зечевић

У школи је радило и забавиште, са 15 дјечака и двије дјевојчице, које је водила наставница Берислава Царић, секретар школе. Почетком школске 1945/46. школа добија име Осма народна основна школа у Бањалуци. Концем 1948. укинута је основна школа у домској згради. Дјеца која су је похађала пресељена су у Дјечији дом "Шоша Мажар" у Траписте. Од септембра 1947. до укидања, управница школе је била Милка Хаџистевић.

Након припајања Буџака граду Бањалуци 1950. године, Народна основна школа Буџак преименована је у Осму народну основну школу.

Просвјетни референт је на крају школске године оцијенио све наставнике као одличне или врло добре, јер су "свој посао обављали савјесно, предано и с пуно љубави. У свој рад и међу дјецу унијели су дух братства и јединства, што се видно опажа у свим разредима. Сви предмети су савјесно обрађени, те се уопште не опажа на школама да је било ратно непријатељско стање. Држање наставника према власти је коректно. Сарађују са свим културним, хуманим и политичким друштвима која раде у духу братског и националног јединства. Дјеловодник, главни именик, разреднице и наставни план, књига карактеристика водили су се уредно".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.