Жене које су оставиле трага у историји човјечанства (8)

Заточеништво и погубљење Мери

Послије деветнаест година затвора, Мери је, због претпостављеног учествовања у бабингтонској завјери, чији је циљ био збацивање Елизабете, осуђена за велеиздају и 8. фебруара 1587. погубљена одрубљивањем главе

Послије губитка те подршке због француских унутрашњих проблема са Хугенотима и смрти њеног супруга, Мери и сама упада у проблеме са надирућим протестантизмом у Шкотској. Године 1560. Шкоти су присиљени да са Енглезима склопе Споразум из Единбурга, према којем су француске трупе дужне да се повуку из Шкотске. Мери Прва никада није хтјела да ратификује, нити прихватити овај споразум.

Елизабета је увриједила Мери предложивши јој Роберта Дадлија, властитог бившег просца, као могућег мужа. Неискусна Мери је затим починила још једну у низу грешака које су је одвеле у пропаст: склопила је брак са својим рођаком Хенриком Стјуартом, који је и сам држао право на енглески трон. Мери се Хенрика убрзо заситила и одлучила је да се  ослободи његових прохтјева. Хенрик је убијен под сумњивим околностима, од стране групе коју је предводио Yејмс Хепбурн.

Осуда за велеиздају

Мери се недуго послије Хенрикове смрти преудала, за четвртог супруга, изабравши управо Хепбурна. Сама Елизабета је писмима кудила своју рођаку због ове одлуке.

Суочена са протестантском побуном, Мери је 19. маја 1568. године присиљена да побјегне у Енглеску, гдје се надала рођакином гостопримству. Шкотски лордови су је натјерали на абдикацију у корист свог једногодишњег сина Јакова.

Елизабета је инстинктивно прво пожељела да помогне Мери да поврати трон, али је одустала од тих намјера послије консултација са Парламентом. Умјесто да је врате у Шкотску или Француску, обје католичке и непријатељске државе Енглеске, Елизабета је одлучила да игра на сигурну карту; ухапсила је Мери када је ова  прешла границу њеног краљевства.

За вријеме свог заточеништва у Енглеској Мери је премјештана по разним замковима. Једно вријеме одсједала је само седамдесет километара далеко од Елизабете, али то је највише што јој се икада приближила; Мери и Елизабета се нису никада среле.

Послије неслагања око питања треба ли Мери судити за убиство Хенрика Стјуарта, одлучено је да ће бити спроведено само испитивање. Оно је одржавано од октобра 1568. до јануара 1569. године. На испитивање су утицале политичке погодности, али Елизабета није жељела да осуди Мери због убиства. Испитивање се базирало на Мериним личним документима пронађеним у Единбургу, између осталог, укључујући њених осам писама упућених Хепбурну, за које се данас вјерује да су лажна.

Године 1570. Шарл Девети Француски је преговарао са Елизабетом и покушао да је увјери да помогне Мери да врати шкотску круну. Као предуслов Елизабета је тражила да Мери ратификује Споразум из Единбурга, којим би Елизабету признала за закониту енглеску краљицу и одрекла се својих захтјева за трон. Мери је то опет одбила, али су преговори настављени. Завјера, чији је циљ било уједињење Мери и Томаса Хауарда, четвртог војводе од Норфолка, у брачну унију, натјерала је Елизабету да прекине преговоре са Шарлом Деветим, а Парламент је 1572. године изгласао закон којим се Мери одузима право на трон. Елизабета је отишла до те мјере да је 1584. године затражила да се потпише документ који би спријечио свакога да профитира од њеног убиства. Иако тај документ није никада озакоњен, потписале су га стотине људи, укључујући и саму Мери.

Послије деветнаест година затвора, Мери је, због претпостављеног учествовања  у бабингтонској завјери, чији је циљ био збацивање Елизабете, осуђена за велеиздају и 8. фебруара 1587. погубљена нестручним одрубљивањем главе. Године 1569. Елизабета се суочила са католичком побуном у Ирској, коју је подстакао и папа. Побуњеници су жељели да од Ирске направе базу која би Шпанцима пружила подршку у нападу на Енглеску. 

Побуна и завјера

Побуну је успјешно савладала и упркос њој није започела прогањања католика, већ је и даље наставила са толерантном политиком, иако није презала од употребе силе када је то било потребно. Наредила је да се према Ирцима, “том непристојном и варварском народу”, односи на исти начин као и према Енглезима.

Енглески бродови су током 1569. долазили у сукоб са шпанским бродовима, при чему је било губитака на обје стране. Супруг покојне краљице Мери Прве, шпански краљ Филип Други и Елизабетин зет, који ју је био својевремено спасио из затвора, покренуо је 1567. војну кампању како би сузбио протестантску побуну у Холандији. Из тих разлога није био у могућности да одмах крене у рат против Енглеске. За тај подухват се припремао тако што је у Енглеској организовао завјеру против Елизабете, која је на вријеме откривена и неправедно приписана Мери Првој  Шкотској.

 (Наставиће се)

 Неподношљиви терет

Мери је постајала терет који Елизабета није могла, а ни хтјела да подноси. Током година умијешала се у неколико завјера чији је циљ био убиство Елизабете, дизање католичког устанка и преузимање енглеске круне уз помоћ Француске и Шпаније.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.