Жене које су оставиле трага у историји човјечанства (8)

Долазак Елизабете на власт

Народ је славио смрт непопуларне Мери и уз весеље је прихватио Елизабетин долазак на трон. Елизабета није била претјерано религиозна и њена вјерска политика је била релативно толерантна

Министар Карла Петог, цара Светог римског царства, упозоравао је Мери да јој трон неће бити сигуран док год је њена полусестра у животу, али чланови владе који су симпатисали Елизабету савјетовали су краљицу да је у недостатку доказа поштеди. Остављање Елизабете у животу савјетовао је и Филип Други Шпански, Мерин муж. Мери је послушала Филипов савјет и Елизабети одредила шестомјесечни кућни притвор. На путу до Вудстока Елизабетину кочију пратиле су колоне жена. На Мерин захтјев, а Филипово инсистирање, Елизабета се вратила на двор, како би његовала “трудну” краљицу. Мери, међутим, није била трудна; то је била посљедња од њене двије лажне трудноће, послије  које нико, па ни сама Мери, нису  вјеровали да ће иједно дијете бити рођено из њеног брака са шпанским краљем. Елизабета је почела да планира своју владу већ у октобру 1558. године. 

Крунисање владарке

Само једанаест дана након што је законски именовала полусестру својом насљедницом, 17. новембра 1558. године, умрла је краљица Мери Прва и у складу са Законом о насљеђивању Елизабета је наслиједила енглеску круну. Народ је славио смрт непопуларне Мери и уз весеље је прихватио Елизабетин долазак на трон. Елизабета је, као и сви енглески владари почевши од Едварда Трећег, наслиједила титулу француског владара, али није никада владала краљевином Француском.

За крунисање Елизабете био је задужен Оњен Оглторп, бискуп од Карлајла. Надбискуп од Кантерберија, који је иначе задужен за крунисање монарха, умро је на исти дан као и Мери Прва, а надбискуп од Јорка и бискуп од Дарема, који су били изнад бискупа од Карлајла у рангу, нашли су начин да избјегну крунисање протестантске краљице. Бискуп од Карлајла је био католик, а сама церемонија збуњујућа мјешавина протестантских и католичких обичаја. Елизабета Прва је окруњена 15. јануара 1559. у својој двадесет и петој години.

Први проблем са којим се нова краљица морала суочити био је проблем религије, који је задавао муке Хенрику, Едварду и Мери. Елизабета, међутим, за разлику од њих, није била претјерано религиозна, па је њена вјерска политика била релативно толерантна према свим вјерским групама тада присутним у Енглеској и Ирској. Није сумњала у то да већина њених поданика жели да се Енглеска опет ослободи папинске манипулације и шпанског утицаја. Такође је знала да је ни папа ни Католичка црква никада неће признати за закониту владарку, будући да су брак њених родитеља сматрали незаконитим од његовог самог почетка. Елизабета је зато одлучила да поново оснажи Закон о униформности, којим је протестантизам поново уведен као једина законита религија. Тако је цркву вратила под краљевску власт.

“Наводна краљица”

Одлуке нове монархиње наишле су на опозицију у Дому лордова, поготово код бискупа, али Елизабета је имала среће јер су, у вријеме доношења ових закона, мјеста бискупа била упражњена због епидемије која је харала епископијом. Протестанти су тако били у могућности да надгласају конзервативце и бискупе, којих је недостајало десет.

Све црквене службенике који се нису хтјели покорити њеном закону Елизабета је смјењивала и кажњавала. Елизабета је углавном избјегавала употребу силе у сврху остваривања својих религијских циљева. Једном приликом је изјавила да су јој дражи одани католици него пуританци, протестантски екстремисти који су се залагали за ограничавање краљевских овлашћења.

Многи католици, посебно они европски, сматрали су Елизабету јеретиком. Године 1570. папа Пио Пети ју је екскомуницирао, називајући је “наводном краљицом Енглеске”. Ова санкција, која је фактички ослободила католике од покоравања Елизабети, постигла је само зближавање Цркве Енглеске и Круне. Пио Пети овим потезом није нимало поправио стање католика у Енглеској. Напротив, њихов положај постао је само тежи због њихове сумњиве оданости краљици. 

(Наставиће се)

Суверенска титула

Пуна суверенска титула Елизабете Прве гласила је: Милошћу Божијом, краљица Енглеске, Француске и Ирске, бранилац вјере, врховни поглавар Цркве Енглеске и Цркве Ирске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.