Жене које су оставиле трага у историји човјечанства (6)

Непрекидна битка за трон

Мерином вољом збачена је и погубљена 12. фебруара 1554. године шеснаестогодишња краљица Yејн Греј. Против Мери је убрзо била дигнута протестантска побуна

Хенрик VIII умире 1547. године и круну насљеђује Едвард VI. Како са четрнаест година није имала ниједног родитеља, нити су јој родитељи имали живе браће или сестара подобних за скрбништво над њом, Елизабету је посвојила Катарина Пар. Елизабета је у овом периоду, због своје близине круни, била једна од најпожељнијих удавача у краљевству.

Катаринин четврти и посљедњи муж, Томас Сејмур, ујак  Елизабетиног полубрата и млађи брат његовог регента, гајио је планове о вјенчању са Елизабетом. Томас је био љубоморан на братову завидну позицију и желио је да се ожени Елизабетом чим Катарина умре, како би и сам дошао до извјесне моћи. Напаствовао је петнаестогодишњу Елизабету, а када је то открила Катарина, Елизабета је послана у кућу Хетфилд. Томас се ни сада није зауставио; он је већ научио како да контролише и манипулише краљевском породицом, а када 1548. године Катарина умрла послије порођаја, он почиње да у стварност спроводи своје првобитне замисли да се ожени Елизабетом и тако дође до круне. 

Искључивање из насљедне линије

За његовог брата ово је била кап која је прелила чашу. Томас  је ухапшен под оптужбом да је планирао да се ожени краљевском принцезом без допуштења краља, њеног брата, те за уроту против Едварда VI. Елизабета је на сва питања у вези са случајем одговарала ћутањем и на крају била ослобођена оптужби, али Сејмур је 1549. погубљен.

Едвард Сејмур је скончао на исти начин и био замијењен Yоном Дадлијем, војводом од Нортамберленда. Дадли је био протестант којем су реформација и увођење протестантизма у потпуности погодовали, па је увијек преферирао протестанткињу Елизабету у односу на католикињу Мери.

Дадли је охрабривао младог краља да такође фаворизује Елизабету, због чега је његов однос са Мери био врло напет. Када је постало јасно да Едвард неће поживјети, Дадли је почео панично да тражи начин да спријечи Мери да наслиједи трон. Дадли, међутим, није намјеравао да осигура трон Елизабети; за ту намјену изабрао је леди Yејн Греј, такође  протестанткињу која је имала право на трон, а коју је удао за свога сина Гилфорда Дадлија. Знао је да ће манипулисање шеснаестогодишњом снахом бити лакше него манипулисање интелигентном и својеглавом Елизабетом.

Едвардова опорука, на коју је Дадли утицао у великој мјери, поново је искључивала Мери из насљедне линије. Пошто је за званичан разлог избацивања Мери из насљедне линије узета њена нелегитимност, из насљедне линије је морала да буде избачена и Елизабета, која је такође службено била незаконита. Историчари и правни стручњаци данас оспоравају правну исправност ове опоруке из више разлога, међу којима су најјачи аргументи то што је опоруку саставио тада малољетни и тешко болесни краљ, и то што је била у супротности са Законом о насљеђивању, донесеним у вријеме Хенрика VIII.

Послије Едвардове смрти, 6. јула 1553. године, круну је, према његовој опоруци, наслиједила Yејн Греј. Yејн је проглашена краљицом 10. јула 1553. године.

 Yејнин пад

У тренутку проглашења, тада у народу много популарнија, Мери је побјегла у Сафолк. Ту је скупила војску од 20.000 људи и до 19. јула умарширала у Лондон и збацила Yејн Греј  са трона. Иако је Елизабета подржавала своју полусестру када је ова одлучила да збаци њихову рођаку са трона, сестринска солидарност није потрајала. Елизабета се гласно противила Мериној одлуци да погуби Yејн Греј, али безуспјешно; Мерином вољом, збачена шеснаестогодишња краљица погубљена је 12. фебруара 1554.

Мери је била одлучна да врати цијело краљевство католичанству, почевши од свог двора. Свима је било наређено да присуствују миси, а Елизабета није имала избора већ да послуша краљичино наређење. Елизабета је, међутим, била упорна у практиковању властите религије једнако колико је Мери била упорна да јој наметне своју.

Против Мери је убрзо била дигнута протестантска побуна у коју је Елизабета била позивана, али није јасно је ли прихватила позив за учешће у њој. Мери јој, у сваком случају, није вјеровала због њене превртљивости и спремности да своја увјерења прилагоди ситуацији у којој се налази, што је карактерисало и Хенрика VIII.

Свјесна у каквој се опасности налази и да јој глава дословно зависи од Мериног расположења, Елизабета је гласно протестовала и потврђивала своју невиност.

(Наставиће се)

 Заточеништво у торњу

Због опредјељења за протестантизам и сумњи да је учествовала у побуни против краљице, Елизабета је два  мјесеца била затворена у лондонском торњу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.