Жене које су оставиле трага у историји човјечанства (5)

Стратегија видим, али ћутим

Хенрик се само дан након погубљења Ен оженио њеном дворјанком Yејн Сејмур. Yејн је Хенрику родила толико жељеног сина, Елизабетиног полубрата Едварда, умријевши десетак дана послије порођаја

Елизабета И описивана је као строга и раздражљива владарка. За разлику од многих других монарха, била је шкрта на додјељивању титула и части; само је седам људи заслужило њено одликовање. Елизабетина стратегија, коју најбоље описује њен мото “видим, али ћутим”, често ју је спасавала од погрешних политичких одлука и оних везаних за удају, која се није никада десила.

Била је прво и једино преживјело дијете Ен Болејн и енглеског краља Хенрика VIII. Рођена је мало раније него што је очекивано, 7. септембра 1533. године, у палати Плацентији у Гриничу, између три и четири сата послије подне.

Жеља за сином

Њен отац је порекао врховност папе, одвојио енглеско католичанство од римокатоличанства и основао Цркву Енглеске, како би се оженио њеном мајком и са њом добио насљедника. Дворски астролози и љекари предвиђали су рођење мушког дјетета, али рођена је дјевојчица и именована по својој баки, Елизабети од Јорка.

У тренутку свог рођења Елизабета је била једина службена насљедница енглеске круне, будући да је њена старија полусестра Мери, из Хенриковог поништеног брака са Катарином Aрагонском, сматрана ванбрачним дјететом. Ен се бојала да ће Мери представљати пријетњу Елизабетиној позицији насљеднице. Хенрик је зато отпустио све слуге леди Мери и послао је у замак Хетфилд, гдје је заједно са осталом послугом дворила своју двадесет година млађу полусестру.

Ен је била брижна мајка, која је често посјећивала своју кћерку и притом се редовно сукобљавала са пасторком. Ен је гурала Елизабету испред Мери када год је то било могуће и тихо је охрабривала Хенрија да фаворизује Елизабету, јер је то био једини начин да се она сама одржи на двору. Огорчена Мери касније је била јако хладна према сестри током њене адолесценције.

Неколико каснијих трудноћа Елизабетине мајке завршило је или побачајем или рођењем мртворођених синова, што је Хенрика подсјетило на његов неуспјели брак са Катарином. Хенрик је, упркос свему, силно желио сина, који би осигурао континуитет династије Тудор. Како је Елизабета била једино преживјело дијете које је Ен  Болејн родила Хенрију, убрзо је доспјела у краљеву немилост.

Хенри је сву своју пажњу почео посвећивати Yејн Сејмур, а како је са њом желио да добије законитог сина, морао је да поништи свој брак са Ен.

Стога је Елизабетина мајка 1536. године била оптужена за вјештичарење, прељубу и инцест са братом, па је осуђена и погубљена одрубљивањем главе 19. маја исте године. Њен брак са Хенријем је поништен, а тада трогодишња Елизабета проглашена је ванбрачном кћерком и избачена из насљедне линије.

Хенрик се само дан након Ениног погубљења оженио њеном дворјанком Yејн Сејмур. Yејн је Хенрију родила толико жељеног сина, Елизабетиног полубрата Едварда, те умрла десетак дана послије порођаја.

Квалитетно образовање

Елизабета је на Едвардовом крштењу носила одјећу за крштење и убрзо је додана Едвардовом личном двору као његова дворјанка.

Послије Yејнине смрти Елизабета је добила још три маћехе, од којих је једна, такође погубљена, била Кетрин Хауард, прва рођака њене мајке.

Иако више није била принцеза, не може се рећи да није живјела лагодан живот - Хенрик се потрудио да својим кћеркама осигура годишњи приход и предност над свим женама у краљевству, осим његове тренутне жене.

Елизабета је била домишљата и интелигентна дјевојчица, која је изузетно вољела да учи. Као и њена мајка, била је допадљива и харизматична.

Током младости стекла је врло квалитетно образовање, које ју је касније учинило најобразованијом женом своје генерације и једним од најобразованијих владара 16. вијека.

Говорила је енглески, француски, италијански, шпански, грчки и латински језик. За њено квалитетно образовање је, између осталих, била заслужна и њена четврта маћеха, Кетрин Пар.

Кетрин се зближила са својим пасторцима, а у њене заслуге спада и помирење Хенрика и његових кћерки, те враћање Елизабете и Марије у насљедну линију.

 (Наставиће се)

Утицајне одуке

Сматра се да су одлуке које је Кетрин доносила као регент за вријеме Хенриковог одсуства, заједно са снажним карактером и достојанством, увелико утицале на Елизабетину владавину

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.