Жене које су оставиле трага у историји човјечанства (4)

Истраживање до краја живота

 Марија Кири је постала прва жена професор на Сорбони. Умрла је близу Саланша 1934. од апластичне анемије, која је готово сигурно посљедица излагања радијацији

 Године 1903. Марија Кири је постала прва жена у историји која је добила титулу доктора физике. Исте године добила је и Нобелову награду.

Када су добили Нобелову награду, Марија и Пјер су нагло постали славни. Пјер је постао професор на Сорбони, а и добио је дозволу за отварање своје лабораторије, у којој је шеф испитивања била Марија.

Пјер је 19. априла 1906. године погинуо, када га је прегазила коњска запрега. Марија је већ 13. маја добила катедру свог преминулог мужа. На тај начин Марија је постала прва жена професор на Сорбони. Године 1911. гласало се о њеном примању у Француску академију наука, али није примљена.

Скандал са Ланжевином

Године 1911. објављена је веза Марије и француског физичара Пола Ланжевина. Ова веза је трајала око годину дана (1910. до 1911. године). Ланжевин је био ожењен и оставио је породицу због ове везе. Новине су осуђивале Марију као особу која је растурила породицу Ланжевинових. Пошто је Марија била четири године старија, новине су имале додатни разлог да је оптужују.

Како се изјашњавала као атеисткиња, а поријеклом је из Пољске, у којој је тада живио велики број Јевреја, јавиле су се и гласине да је Јеврејка, иако је потицала из пољске племићке породице.

Крајем 1911. године Марија је добила другу Нобелову награду. Захваљујући томе успјела је да убиједи француску владу да издвоји средства за приватни Институт за радијум. Институт је изграђен 1914. године и у њему су рађена испитивања из хемије, физике и медицине. Из овог института су, каснијих година, изашла још четири нобеловца.

За вријеме Првог свјетског рата Марија Кири је постала шеф Војне медицинске коморе која је организовала пољске рендгенске станице. Ови рендгени су користили цијеви са безбојним гасом, нуспродуктом радијума, који је касније идентификован као радон.

Марија је лично обезбиједила ове цијеви са гасом, добијеним из радијума који је она пречистила. Кроз ове станице је прошло преко три милиона француских војника.

Послије Првог свјетског рата, Киријева је два пута обишла Сједињене Aмеричке Државе, 1921. и 1929. године, да би прикупила новац за истраживање радијума.

Ово одвлачење са научног рада и много пажње јој нису пријали, али је успјела да обезбиједи средства за свој рад.

На другој америчкој турнеји успјела је да прикупи новац да опреми Варшавски институт за радијум, који је основан 1925. године, са њеном сестром Броњиславом на челу.

Марија Кири је умрла близу Саланша 1934. године од апластичне анемије, која је готово сигурно посљедица излагања радијацији, пошто штетни ефекти јонизујућег зрачења још нису били познати, а она је велики дио свог посла радила у шупи без заштитних средстава.

Носила је пробне цијеви са радиоактивним изотопима у свом yепу и држала их у фиоци свога стола.

Сахрањена је поред Пјера, али су године 1995. године њихови остаци пренесени у Пантеон у Париз. 

Златна Елизабетина ера

Сљедећа на листи жена које су обиљежиле историју је Елизабета И, краљица Енглеске и Ирске. Рођена је 7. септембра 1533. године и владала је као шести и посљедњи монарх из породице Тудора.

Била је изузетно популарна у народу и називана је Дјевица краљица, Глоријана (“слављена”) и Добра краљица Бес.

Послије кратке владавине полубрата и полусестре, чији се начин управљања земљом разликовао у сваком погледу, њено 44-годишње краљевање доводи до пораста енглеске моћи и утицаја у свијету.

У тренутку када је дошла на трон, примјери двију претходних жена које су владале Енглеском нису обећавали мирну и успјешну владавину нове краљице. Чак и они који су је подржавали надали су се да ће се удати и власт препустити мужу, али Елизабета је имала друге планове. Она је једном заувијек вратила Енглеску протестантизму. Вријеме њене владавине прозвано је “златном Елизабетином ером”, у којој је расла економска моћ Енглеске, цвјетала наука, филозофија и култура. Током њене “златне владавине” започиње колонизација Сјеверне Aмерике и оснива се Британска источноиндијска компанија.

(Наставиће се)

Кћерке Кири

Киријева старија кћерка Ирена Жолио-Кири добила је Нобелову награду за откриће да алуминијум може бити радиоактиван и да емитује неутроне када се бомбардује алфа зрацима. Млађа кћерка Ева написала је мајчину биографију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.