Жене које су оставиле трага у историји човјечанства (3)

Двострука добитница Нобелове награде

Први пут је Марија Кири добила Нобелову награду 1903. године, из физике, заједно са мужем и Aнријем Бекерелом, за научна достигнућа у испитивању радиоактивности, а други пут 1911. године из хемије, за издвајање елементарног радона

Марија Склодовска Кири, позната физичарка и хемичарка пољског поријекла, рођена је 7. новембра 1867. године у Варшави. Имала је француско и пољско држављанство. Већи дио живота је провела у Француској, а тамо је и започела научну каријеру. Радила је истраживања из хемије и физике. Жена је Пјера Кирија, а мајка Еве Кири и Ирене Жолио-Кири.

У њена највећа достигнућа убрајају се рад на теорији радиоактивности, техникама раздвајања радиоактивних изотопа, као и откриће два нова хемијска елемента - радона и полонијума.

Пропала веза

Двострука је добитница Нобелове награде. Први пут је добила 1903. године, из физике, заједно са мужем и Aнријем Бекерелом, за научна достигнућа у испитивању радиоактивности, а други пут 1911. године из хемије, за издвајање елементарног радона. Она је до данас остала једина жена која је Нобелову награду добила два пута.

Марија се родила као пето дијете у учитељској породици. Њен дјед Јозеф Склодовски био је познати педагог. Отац, Владислав Склодовски, био је наставник математике и физике, као и директор двије варшавске гимназије. Мајка јој је боловала од туберкулозе и преминула је када је Марија имала 12 година. Отац јој је био слободних схватања, док је мајка била веома ревносна католикиња.

Завршила је гимназију 12. јуна 1883. године. Послије завршетка гимназије, годину дана је провела на селу у властеоској, земљопосједничкој породици свога оца, а потом, код оца у Варшави, гдје је повремено радила дајући приватне часове.

Тада је са старијом сестром Броњиславом склопила договор да ће је финансијски помагати током њеног студирања медицине у Паризу, у замјену за то да сестра њу почне финансијски да помаже, на исти начин, за двије године. Због договора са сестром Марија се запошљава као гувернанта - кућни учитељ за млађу дјецу у једној правничкој породици из Кракова, а потом у једној властеоској породици у којој је остала двије године. Док је радила у овој породици, заљубила се у Казимјежа Жоравског, будућег познатог математичара. Међутим, Казимјежови родитељи су одбацили могућност његовог вјенчања са сиромашном Маријом, тако да је она избачена са посла.

Марија је нашла посао у другој породици, гдје је провела још годину дана, непрестано потпомажући сестру Броњиславу.

Почетком 1890. године Броњислава, која се удала у Паризу, позвала је Марију да дође код ње. Међутим Марија је и даље рачунала на брак са Казимјежом, са којим се виђала у Варшави. Због тога је одбила понуду и вратила се код оца, гдје је остала до 1891. године. У октобру те године је, послије сестриног инсистирања и раскида везе за Казимјежом, ипак одлучила да оде у Француску.

Марија је 1891. године у Паризу, на Сорбони, уписала студије на Одсјеку физике и хемије. Преко дана је студирала, а ноћу радила дајући приватне часове. Године 1893. положила је као прва у генерацији и запослила се као лаборант у индустријској лабораторији у Липмановим постројењима. Док је радила, и даље је студирала, положивши и математику 1894. године.

Докторске студије

Марија је, такође 1894. године, упознала и свог будућег мужа, Француза Пјера Кирија, који је у то вријеме био на докторским студијама у Бекереловој лабораторији. Када је Пјер докторирао 1895. године, Марија се удала за њега.

Пјер је препоручио Марију Бекерелу, који јој је потом предложио докторске студије под његовим надзором. Бекерел јој је предложио да врши испитивање зашто је радиоактивност неких врста руде уранијума знатно већа него радиоактивност чистог уранијума.

Марија је, прво уз помоћ младог хемичара, почела да разлаже руду уранијума на појединачна хемијска једињења и тражи једињење које изазива високу радиоактивност ове руде. Касније се раду прикључио и Пјер. Ова испитивања су, послије четири године, довела до открића полонијума, а потом и знатно радиоактивнијег радијума. Испитивања су за резултат имала и објашњење појаве радиоактивности, као ефекта распада атомског језгра.

(Наставиће се)

Нова грана хемије

Под Маријиним личним надзором рађена су, прва у свијету, истраживања о могућности изљечења рака помоћу радиоактивности. Један је од оснивача нове гране хемије - радиохемије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.