Жене које су оставиле трага у историји човјечанства (14)

Мисија Јованке Орлеанке

Већ 1428. године, како ће то касније на суђењу изјавити,  добила је божји позив да помогне француском заповједнику Роберту Бадрикуру и француском дофену (регенту) Шарлу ВИИ Побједнику у бици код Вакулера

Што је дуже боравила на власти, Индира Ганди је све више многе аспекте јавног живота у Индији стављала под свој строги надзор. Многи су у тим њеним потезима видјели утицај њеног политички неискусног млађег сина Санyаја, коме се Индира све више обраћала за помоћ. Надајући се како ће тако показати јавну подршку свом режиму, организовала је у марту 1977. године опште изборе. Међутим не само да послије проглашавања изборних резултата више није била премијерка, већ није изабрана ни за заступницу у индијски парламент. На изборима у мају 1980. Индира је приредила спектакуларни повратак и оформила већинску владу. Послије Санyајеве погибије у авионској несрећи исте године у јуну, почела се све више ослањати на свог старијег сина Раyива Гандија, видјевши у њему свог насљедника. По гушењу побуне Сика 31. октобра 1984, смртно ју је ранио Сик који је био припадник гарде задужене за њену сигурност. Потом је Раyив Ганди обављао дужност премијера до 1989. године. Он је убијен у јеку предизборне трке у Мадрасу 21. маја 1991. године. 

Божији позив

Вратимо се још мало уназад како бисмо сазнали о још једној жени о које се и данас прича. То је Јованка Орлеанка која је  рођена у малом шампањском селу Домремију (данас Домреми ла Писел) 4. јануара 1412, а умрла (спаљена) у Руану 30. маја 1431.

Село Домреми се тада налазило под влашћу војводе Бургундије у заједници са Енглезима.

Потицала је из врло сиромашне породице. Мајка је била домаћица, а отац јој је био ситни сеоски земљопосједник, који се једино бавио земљорадњом. Имала је још два брата и двије сестре који су умрли веома млади. Родитеље је изгубила по освајању Домремија од стране Енглеза. Бригу о њој је тада повео њен ујак и његова жена који су били нешто богатији.

Као млада девојка била је пастирка и свакога дана је тражила да је њени старатељи воде у цркву да се исповиједа. Јованка Орлеанка никада није научила да чита и пише. Била је сиромашно одјевена, а они који су је познавали су говорили да би по цијели дан проводила по планини чувајући стадо и пјевушећи пјесме.

Било јој је 13. година када је чула прве небеске гласове који су јој поручивали да дође у цркву и да се помоли јер ће отада почети њена божја мисија. То је несумњиво за њу представљало некакво предсказање и неки божји задатак који је био повјерен њој. Већ 1428. године, како ће то касније на суђењу изјавити добила је божји позив да помогне француском заповједнику Роберту Бадрикуру и француском дофену (регенту) Шарлу ВИИ Побједнику у бици код Вакулера. То је мјесташце које се свега неколико километара налазило од њеног села. Орлеанка је полетјела право у срж битке, одјевена у биједну пастирску ношњу, а заповједник ју је одмах вратио натраг.

У међувремену, ситуација за дофена Шарла и његове феудалце се драстично погоршавала. Енглези су заузели Орлеан 12. октобра 1428, приближавајући се Шинону, гдје се налазило средиште дофенове резиденције. Орлеанка поново напушта своје село 1429. и поново одлази у Вакулеру. Француски заповедник је поново покушао да је удаљи. Орлеанка је изјавила да је Бог њу послао да помогне Французима да отјерају Енглезе, да се Шарлу ВИИ Побједнику стави краљевска круна и да се затим она повлачи. Она је Бадрикуру рекла:

“Ја не знам да јашем. Не знам ни да се борим. Бог је онај који ће ме водити и помоћи ми.”

Припрема за рат

И поред све већег исмијавања од стране Француза, Орлеанка је остала у граду. Затим је почела да тражи престолонасљедника јер му је по божјим заповијестима она морала помоћи у рату против Енглеза.

Поручила је да ће доћи да разговара са престолонасљедником Шарлом. Нашла га је у Шинону. Када је дофен чуо за њен долазак, ставио ју је на пробу. Преобукао се у биједног грађанина, а поставио свог најбољег сарадника да буде престолонасљедник. Орлеанка га је одмах нашла и поклонила му се до земље.

Стање у Стогодишњем рату на почетку авантура Јованке Орлеанке. Париз је представљен као тачка на територији коју су контролисали Енглези и Бургундци. Ремс је сјевероисточно.

Орлеанка је примљена на разговор код дофена и успјела је да тог слабашног регента натјера на акцију за истјеривање Енглеза из Француске. Да би француска аристократија била сигурно да је Орлеанка девица, како се у писмима представљала, послала ју је у Поатје гдје су је прегледали већи број француских љекара и опатица не би ли установили да ли је дјевица или не. Када је утврђено да је заиста дјевица, враћа се у Шинону и припрема се за рат.

(Наставиће се)

Лоше мишљење

На ноћној вечери у замку феудалца Тремоја, сви су негативно мислили о дофеновој заштитници. Сматрали су да је енглески шпијун, да је вјештица и чаробница.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.