Жене које су оставиле трага у историји човјечанства (13)

Клара Цеткин - борац за равноправност

Клару је веома интересовала женска политика, укључујући борбу за равноправност и право гласа за жене. Развила је социјалдемократски женски покрет у Њемачкој. Умрла је 20. јуна 1933. године

Цеткинова је у СПД-у са Розом Луксембург, блиском пријатељицом и повјереницом била једна од главних личности лијевог револуционарног крила партије. У дебати о ревизионизму на почетку двадесетог вијека, са Розом Луксембург напада реформистичке тезе Едуарда Бернштајна.

Клару је веома интересовала женска политика, укључујући борбу за равноправност и право гласа за жене. Развила је социјалдемократски женски покрет у Њемачкој; од 1891. до 1917. писала је за СПД-ове женске новине “Једнакост”. Године, 1907. постаје вођа новоформиране “Женске канцеларије” у СПД-у. Организовала је прославу првог “Међународног дана жена”, 8. марта 1911.

Посљедњи пут у егзил

Током Првог свјетског рата, Клара Цеткин је са Карлом Либкнехтом, Розом Луксембург и другим утицајним политичарима из СПД-а одбацила партијску политику Бургфриеден (примирје са владом, обећање о уздржавању од свих штрајкова током рата).

Она је 1916. године била један од саоснивача Спартакистичке лиге и Независне социјалдемократске партије Њемачке, која се 1917. отцијепила од своје матичне партије, СПД-а, због неслагања са њеним проратним ставовима. Јануара, 1919, послије Њемачке револуције новембра претходне године, основана је КПД (Комунистичка партија Њемачке) којој Клара Цеткин приступа и представља је од 1920. до 1933. у њемачком парламенту. Интервјуисала је Лењина о “женском питању”, 1920. и транскрипт интервјуа се може наћи на енглеском језику.

До 1924, Клара Цеткин је била члан централне канцеларије КПД-а; од 1927. до 1929. била је члан партијског централног комитета. Такође је била члан извршног комитета Комунистичке интернационале (Коминтерна) од 1921. до 1933. Године, 1925. изабрана је за предсједника њемачке љевичарске хуманитарне организације Црвена помоћ. Aвгуста, 1932, као предсједавајућа Рајхстага по старјешинству, позвала је народ да се бори против националсоцијализма.

Када су Aдолф Хитлер и његова Национал-социјалистичка њемачка радничка партија преузели власт, Комунистичка партија Њемачке је избачена из Рајхстага, послије пожара у Рајхстагу, 1933. Клара Цеткин посљедњи пут одлази у егзил, овога пута у Совјетски Савез. Тамо је умрла 20. јуна 1933, у готово 76. години живота. Сахрањена је код зидина Кремља у Москви.

Незаобилазна жена у историји је и Индира Пријадаршини Ганди. Индира је рођена 19. новембра 1917. у Aлахабаду, као једино дијете Yавахарлала Нехруа, касније првог индијског премијера. Дипломирала је на Вишва-Бхарати универзитету у Бенгалу, а такође је студирала и на Универзитету у Оксфорду у Великој Британији. Од ране младости активна је у омладинским, студентским и женским организацијама. Године, 1938. придружила се Националној конгресној странци и постала активна у покрету за индијску независност. Удала се 1942. године за Ферозе Гандија, париског адвоката који је такође био активни члан странке.

Ускоро послије тога, Британци су ухапсили обоје по оптужби за противдржавну дјелатност, те су провели 13 мјесеци у затвору. Када је Индија стекла независност 1947. године и Нехру заузео премијерско мјесто, Индира је постала његова службена домаћица. Нехру јој се често обраћао за савјете по питању националних проблема, а она га је пратила и на путовањима у иностранство.

Одбацивање оптужби

Године, 1955. изабрана је у извршно тијело Конгресне странке (Радни комитет), постајући тако самостална национална политичка фигура. Предсједник странке је постала 1959. године, на период од годину дана. За вријеме кинеско-индијског пограничног рата, 1962. координирала је активности цивилне одбране. Послије смрти њеног оца, у мају 1964. Ганди је постала министар информација и портпарол у Влади Лала Бахадура Шастрија. Боравећи на тој дужности повећала је вријеме емитовања радијског и телевизијског програма, омекшала цензуру и одобрила пројекат планирања породице преко телевизијских образовних емисија.

Када је у јануару 1966. Шастри изненада преминуо, Индира га је, након кратког прелазног периода, наслиједила на премијерском мјесту, а наредне године изабрана је на рок од пет година за премијерку у парламенту у којем је Конгресна странка имала већину. На изборима 1971. била је челна особа странке и освојила на националним изборима убједљиву већину гласова. Године, 1975. оптужена је за мањи изборни прекршај за вријеме изборне кампање одржане 1971. године.

Остајући неокаљана у тој афери, оптужила је дио своје странке да је покушава уклонити са положаја, и умјесто подношења оставке, у држави је 26. јуна 1975. године, прогласила ванредно стање, све док индијски Врховни суд није одбацио оптужбе упућене против ње. 

(Наставиће се) 

Aнтиратни ставови

Уз друге антиратне активности, Цеткинова је организовала Међународну женску антиратну конференцију у Берлину 1915. године. Због антиратних ставова била је хапшена неколико пута током рата. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.