Жене које су оставиле трага у историји човјечанства (10)

Крај Елизабетине владавине

Шездесетдеветогодишња краљица умрла је у раним јутарњим часовима, између два и три послије поноћи 24. марта 1603. године, послије 44 године на трону

Без обзира на невољкост да се уда, Елизабета је тајно флертовала са својим младим савјетницима, поготово ожењеним Робертом Дадлијем. Дадли  је био њен пријатељ из дјетињства, а када се између њих почела јављати романса 1559. године Дадли је већ био ожењен.

Двором су се ширили гласине да тада двадесетпетогодишња краљица спава са њим. Вилијам Сесил, Елизабетин најутицајнији савјетник, јасно је изјавио да не подржава везу. Велики скандал избио је када је Дадлијева  супруга,  Ејми Робсарт, пронађена мртва под сумњивим околностима 1560. године. Данас се сматра де је умрла од рака дојке, али у тренутку њене смрти мислило се да ју је убио Дадли како би оженио краљицу.

Одгађање удаје

Током неколико мјесеци Елизабета је озбиљно размишљала о удаји за Дадлија, али је на крају ту помисао оставила по страни. Дала му је титулу грофа од Лестера, а њихов однос се временом вратио на ниво снажног и трајног пријатељства. Дадли је умро 1588. године, а након Елизабетине смрти петнаест година послије, код ње је нађена његова порука означена као његово посљедње писмо.

Елизабета је озбиљно разматрала брачне понуде тројице мушкараца, али је свој могући брак сматрала дужношћу, а не радошћу. Најближе што се приближила удаји била је понуда Франоса, војводе од Aнжуја, сина Хенрика Другог Француског, али ову понуду је 47-годишња краљица одбацила послије три мјесеца удварања.

На притиске парламента да се уда одговорила је како ће радије “бити неудата просјакиња, него удата краљица”. Када се Елизабета 1562. године разбољела од богиња, парламент је прихватио чињеницу да ће њихова краљица умријети неудата, па су је молили да бар именује насљедника. Елизабета је и то одбила урадити, плашећи се да би изабрани насљедник могао угрозити њено право на трон. Због ових пропуста је у одређеним тренуцима сматрана и неодговорном.

У то доба метафора, краљица Елизабета Прва је често говорила како је “удата за своје краљевство”. У јавним говорима је своје поданике спомињала као “своје мужеве”.

Док је она одгађала своју удају, парламент и остатак краљевства су нагађали ко ће бити њен могући насљедник. Постојале су двије могуће линије насљеђивања, и то према двије сестре краља Хенрика Осмог, млађој - Мери, и старијој - Маргарети. По млађој сестри линија је водила према Катарина Греј, сестри збачене и погубљене краљице, Yен Греј. Катарина је умрла недуго након што је предложена за насљедницу.

Друга је линија водила према Стјуартима, потомцима старије Хенрикове сестре. Маргарета је била бака шкотске краљице, Мери Прве, која је погубљена Елизабетином одлуком. Мерин  син, Yемс Шести, краљ Шкота и Елизабетино кумче, тако остао посљедњи у насљедној линији.

Задње године Елизабетине владавине обиљежене су славним умјетницима Кристовфером Марлоуом, Виљемом Шекспиром и Беном Yонсоном, освајањем и колонизацијом Сјеверне Aмерике и јачањем енглеске поморске флоте, а тиме и великим размахом трговине. Елизабета је 1600. основала Британску источноиндијску компанију, а њена толерантна и просвијећена политика довела је до процвата филозофије и науке.

Цинизам и депресија

Како је могућност њене удаје умирала, тако се мијењала и јавна слика о Елизабети; сада се наглашавала њена дјевичанска чистоћа. На портретима је приказивана много млађа и љепша него што је тада била - оћелавила је, а богиње су јој уништиле кожу. Што је више њена љепота нестајала, то су је њени дворјани више хвалили.

Сама Елизабета била је обузета меланхолијом, постала је цинична и потпуно се осамила. Здравље јој је било задовољавајуће све до јесени 1602. године, када пада у депресију због наглих смрти ближих пријатеља. Туга узрокована губитком пријатеља досегла је свој врхунац у фебруару, када јој умире родица и врло блиска пријатељица, грофица Кетерин Кери. Повукла се у палту Ричмонд гдје је провела своје посљедње дане. Шездесетдеветогодишња краљица умрла је у раним јутарњим сатима, између два и три сата послије поноћи 24. марта 1603. године, послије 44 године на трону.

Елизабета Прва је тема бројних ликовних, драмских, филмских и музичких дјела која углавном нису историјски вјеродостојна. Ниједан енглески, шкотски ни британски монарх није био тема више филмских и телевизијских дјела од Елизабете Прве.

 (Наставиће се)

 Перика и тешка шминка

Елизабета Прва је као усидјелица створила својеврстан култ дјевичанства. У поезији и ликовној умјетности приказивана је као богиња чешће него као нормална жена. Носила је перике и тешку шминку. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.