ЖЕНА У ИСТОРИЈИ ЕВРОПЕ - Убијено око три милиона нењемачких Јевреја

До 1939. присилно је стерилисано око 150.000 жена, од тога стотине црних жена и Ромкиња: од 1939. су око 100.000 Јеврејки и нејеврејки биле жртве убијања болесних.

Од 1933. је из Њемачке протјерано око 150.000 Јеврејки, а од 1941. убијено је око 100.000 њемачких и око три милиона нењемачких Јеврејки. У већини земаља под њемачком окупацијом појединци и институције сарађивали су са њемачким окупатором у прогону Јевреја

***********************

Националсоцијализам је "расно питање" учинио језгром своје политике. Оно је од почетка било централно, без обзира на то што му у предизборној пропаганди из 1932. није придаван значај и што је режим најпре искључио своје политичке противнике. Националсоцијалистичка расна политика била је комплексна, али конзистентна у себи и радикализовала се - иако без унапред утврђеног плана - до краја режима. Дискриминацијом и прогоном "мање вредних" мањина требало је да буду "решени" стварни или наводни проблеми већине.

На основу етничких ("расних") и еугенских ("раснохигијенских") критеријума, људи су класификовани као мање вредни "по наслеђу" или "биолошки"; дискриминација, прогон и на крају убијање Јевреја, Рома и Словена, стерилисање људи са "наследним болестима", забрана ступања у брак, а потом и убијање болесних требало је да воде "пробраности немачког народа".

 "Неговање расе и наслеђа" погађало је подједнако оба пола и жене су чиниле отприлике половину жртава. До 1939. присилно је стерилисано око 150.000 жена, од тога стотине црних жена и Ромкиња: од 1939. су око 100.000 Јеврејки и нејеврејки биле жртве убијања болесних. Преко два милиона странкиња је у Немачкој за време рата морало да ради, а стотине хиљада међу њима - пре свих Пољакиње и жене из Совјетског Савеза - морале су абортирати и биле су стерилисане. Од 1933. је из Немачке протерано око 150.000 Јеврејки, а од 1941. убијено је око 100.000 немачких и око три милиона ненемачких Јеврејки.

Расизам против оба пола

Расна политика је, с једне стране подједнако погодила оба пола; с друге је, међутим, била исто толико мало неутрална по родном питању колико је родна политика била расно неутрална.

Неки елементи "неговања наслеђа и расе" нису били ни нови нити ограничени само на Немачку, или на националсоцијалисте, и потицали су из различитих традиција. Глорификовање "нордијске" или "беле расе" био је интернационални феномен. Иако у различитој мери, антисемитизам је био врло раширен. Мусолини је 1938. донео антијеврејске законе према немачком моделу (иако знатно мање строге) мада код Италијана није наишао на неопходну подршку за њихову доследну примену: исте године донети су антијеврејски закони у Румунији и Мађарској, а немачки су сада важили и у анектираној Аустрији.

У већини земаља под немачком окупацијом појединци или институције сарађивали су са немачким окупатором у прогону Јевреја. Еугеника се својим најважнијим инструментом - стерилисањем "мање вредних" у интересу "народа" или "расе" - била је интернационални покрет и њене организације су немачком "неговању наслеђа и расе" у почетку помогле да добије међународну репутацију.

Закони о - више или мање присилном - стерилисању људи чији је пород био непожељан већ су дуго постојали у неким државама САД, а у Европи су тридесетих година такви закони уведени и у Швајцарској, Норвешкој, Финској, Естонији, Исланду и Данској. Јужноевропске диктатуре одбиле су еугенику и политику стерилизације; католицизам (а посебно папа 1930) изјаснио се против, а Мусолини је децу свих Италијана, а не само дела њих, видео као гаранте квалитета "расе".

Међу демократијама са еугенским покретима, Велика Британија и Холандија одбиле су законе о стерилисању, јер се више држало до индивидуалних права него до државне контроле над рађањем.

Расно размишљање

Ипак, упркос интернационалности расизма и интернационалној употреби вишезначног појма "раса" националсоцијализам је био усамљена појава, јер је само он издигао "расу" до политичке категорије, поставио је у средиште, претворио је у институционализовану и насилну расну политику и све форме расизма довео до екстрема. Закони о стерилисању су само у националсоцијализму доследно примењивани, само су ту етнички и еугенски расизам били уско повезани, а еугеника постала прва степеница на путу ка масовном убијању и геноциду.

Националсоцијализам је тежио да својом расном политиком прожме читаво друштво; требало је да Немци - како је то сматрао шеф Раснополитичког завода партије - "науче расно да мисле". Заједно са општим мобилисањем маса, расна политика је нарушила традиционални однос између приватног и политичког, са тешким последицама по полове и њихов однос. Приватно је важило само у функцији политичког; политичко је, међутим, значило "народ и раса" и у томе се националсоцијалистичка парола "опште добро је испред приватног добра појединца" разликује од њеног традиционалног значења.

Закон о стерилисању из 1933. (први "народнополитички" закон националсоцијализма) почивао је - како је гласио званични коментар - на "примату државе по пољу живота, брака и породице" и на томе да одређивање границе између политичког и неполитичког није приватна, већ политичка ствар. Најдраматичније је било задирање у приватни живот Јевреја: у породицу, посао, пријатељства, друштво и суседство.

Ако је свим диктатурама заједничко било да су тежиле "еманципацији од женске еманципације", немачка диктатура разликовала се по томе што је - свакако до 1935 - подстицала и "еманципацију" од традиција пуне еманципације Јевреја тако што је систематски укидала њихове тековине и, коначно, задирала у сам живот Јевреја.

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.