ЖЕ­НA У ИС­ТО­РИ­ЈИ ЕВРО­ПЕ - Хи­тлер за­хти­је­вао од мно­гих спре­ча­вање по­том­ства

Још при­је пре­узи­мања влас­ти Хи­тлер је го­во­рио да би спре­ча­вањем ства­рања по­том­ства "ми­ли­они људи" би­ли по­ште­ђе­ни "не­за­слу­же­них патњи".

За­кон о "за­шти­ти крви", као дио нир­нбер­шких ан­ти­је­вреј­ских за­ко­на, с је­дне стра­не је за­брањивао брак изме­ђу Је­вре­ја (а ус­ко­ро и црна­ца, као и Ро­ма) и "оних њема­чке крви"

*********************

По­ли­ти­ка на­ци­онал­со­ци­ја­лис­та пре­ма же­на­ма ни­је би­ла је­дин­стве­на и кон­зис­тен­тна, већ је пре све­га од­го­ва­ра­ла ра­сно­по­ли­ти­чкој коњун­кту­ри и при­ори­те­ту. По­хва­ла ма­те­рин­ства би­ла је огра­ни­че­на на ре­то­ри­ку не­дељом, за Дан пар­ти­је или Дан мај­ки и ни­је се, као у ос­тат­ку Евро­пе, ни­ка­да одно­си­ла на све же­не, већ са­мо "на не­ма­чке и здра­вог по­ре­кла": на­ци­онал­со­ци­ја­лис­ти ни­су ни­ка­да про­па­ги­ра­ли па­ро­лу "де­ца, ку­хиња, црква" и ја­сно су се изјашњава­ли про­тив би­блиј­ског на­че­ла "рас­ти­те и мно­жи­те се".

Још пре пре­узи­мања влас­ти Хи­тлер је го­во­рио да би спре­ча­вањем ства­рања по­том­ства "ми­ли­они људи" би­ли по­ште­ђе­ни "не­за­слу­же­них патњи".

За­кон о "за­шти­ти крви"

Његов ка­сни­ји ми­нис­тар пољо­при­вре­де Да­ре је 1930. де­лио же­не по њихо­вој "вре­днос­ти" у че­ти­ри гру­пе, сма­тра­ју­ћи да је ко­ри­сно под­сти­ца­ти ма­те­рин­ство са­мо код оних "нај­вре­дни­јих". Ми­нис­тар­ство уну­трашњих по­сло­ва Рај­ха је од 1933. ра­ди­ло на ме­ра­ма про­тив "ште­тних бра­ко­ва", чи­јом је за­бра­ном тре­ба­ло спре­чи­ти не­жељени "по­род". Ре­зул­тат то­га би­ла су два за­ко­на о за­бра­ни бра­ка из 1935. За­кон о "за­шти­ти крви", као део нир­нбер­шких ан­ти­је­вреј­ских за­ко­на, с је­дне стра­не је за­брањивао брак изме­ђу Је­вре­ја (а ус­ко­ро и црна­ца, као и Ро­ма) и "оних не­ма­чке крви", а с дру­ге, секс ван бра­ка (сра­мо­та за ра­су); њего­ви ауто­ри сма­тра­ли су то бла­жом ал­тер­на­ти­вом сте­ри­ли­за­ци­је. За­кон о "здра­вом бра­ку", ко­ји је до­нет ме­сец да­на ка­сни­је, за­брањивао је бра­ко­ве изме­ђу "здра­вих" и "оних са на­сле­дним бо­лес­ти­ма".

И док је за­кон о "за­шти­ти крви" био стрик­тно при­мењиван, дру­га за­бра­на бра­ка се мо­гла ре­али­зо­ва­ти са­мо у огра­ни­че­ном бро­ју слу­ча­је­ва. Ов­де је одлу­ка о то­ме да ли је брак не­по­жељан "за на­ци­онал­ну за­је­дни­цу" (ка­ко је ста­ја­ло у за­ко­ну) би­ла у ру­ка­ма ма­ти­ча­ра ко­ји су по­дро­бно по­ду­ча­ва­ни о "не­го­вању на­сле­ђа и ра­се"; ако би одлу­чи­ли про­тив бра­ка, ве­ре­ни­ци би се при­ја­ви­ли сте­ри­ли­за­ци­оним влас­ти­ма ра­ди прет­хо­дног испи­ти­вања. Обе за­бра­не бра­ка има­ле су са ста­но­ви­шта Ми­нис­тар­ства уну­трашњих по­сло­ва Рај­ха и "ва­спи­тну вре­дност": тре­ба­ло је да "на­те­ра­ју це­ло­ку­пно не­ма­чко ста­но­вниш­тво да се ба­ви овим пи­тањима", и то са циљем "да не до­ђе до бес­кру­пу­ло­зног ра­ђања као дос­ко­ро". Етни­чки и еуген­ски "мање вре­дни" би­ли су искључе­ни из свих бра­чних и по­ро­ди­чних на­кна­да.

У скла­ду с ти­ме би­ла је и про­па­ган­да. Од 1933. су пам­фле­ти, бро­шу­ре, ча­со­пи­си и фил­мо­ви, у ми­ли­он­ским ти­ра­жи­ма, као и пре­да­ва­чи на сто­ти­не хиљада кур­се­ва, објављива­ли да циљ држа­ве ни­је мно­жење, већ "ода­бир" и опо­мињали по­се­бно на "же­не ко­је не сме­ју пос­та­ти мај­ке". Смер­ни­це Ми­нис­тар­ства про­па­ган­де су одре­ђи­ва­ле сле­де­ће: "На­ша па­ро­ла, да­кле, ни­је де­ца по сва­ку це­ну, већ по мо­гућ­ству што ви­ше де­це из не­ма­чких по­ро­ди­ца здра­вог по­ре­кла. "Ми­нис­тар­ство уну­трашњих по­сло­ва је 1933. обја­ви­ло да је код 20 од­сто ста­но­вниш­тва не­по­жељно да има­ју де­цу. Хи­млер је 1937. стро­го на­ло­жио сво­јим СС-ко­ман­дан­ти­ма: "Не до­зво­ли­мо ни­ка­да да за­па­дне­мо у за­блу­ду бро­је­ва!"

Кажњавање абор­ту­са

У ра­сно­по­ли­ти­чкој про­па­ган­ди и пра­кси "ква­ли­тет" ро­ђе­них имао је пре­дност над њихо­вим кван­ти­те­том. За­то се одус­та­ло од прво­би­тно пла­ни­ра­ног за­ко­на, ко­јим је тре­ба­ло па­ушал­но ка­зни­ти сва­ки абор­тус; умес­то то­га, 1935. је у за­ко­ну о сте­ри­ли­сању са­држан еуген­ски ин­ди­ко­ван абор­тус - пре­ма обра­зло­жењу за­ко­на, "ло­ги­чким то­ком ми­сли" ко­ји је до­вео и до за­ко­на о сте­ри­ли­сању. Из еуген­ских ра­зло­га је код уку­пно 30.000 же­на ура­ђен абор­тус (с ти­ме је увек би­ла по­ве­за­на и при­сил­на сте­ри­ли­за­ци­ја). Ис­то то­ли­ко же­на је од 1933. до 1942. осу­ђе­но због до­бро­вољног и иле­гал­ног абор­ту­са (по­ред то­га, и око 12.000 му­шка­ра­ца). Ова­ко ра­зли­чи­ти однос пре­ма абор­ту­су био је у скла­ду са на­че­лом еуген­ски и етни­чки мо­ти­ви­са­не ра­сне по­ли­ти­ке: "Не­је­дна­ка вре­дност, не­је­дна­ка пра­ва."

У по­гле­ду же­на, "не­ма­чког и здра­вог на­сле­ђа" ре­жим је био по­тпу­но фле­кси­би­лан и ни­ка­ко ни­је од­го­ва­рао сли­ци о "де­ци-ку­хињи-цркви" или "до­му и огњи­шту", ко­ју су ство­ри­ли њего­ви про­ти­вни­ци; на­цис­ти су пре све­га у избор­ним кам­пањама ра­них три­де­се­тих окривљени да су хте­ли да же­не учи­не "услу­жним ма­ши­на­ма за ра­ђање".

За­пошљавање же­на је до 1939. го­ди­не у првом ре­ду би­ло одре­ђе­но при­вре­дним кре­тањем. Иако су у вре­ме ве­ли­ке кри­зе мно­ги на­ци­онал­со­ци­ја­лис­ти, а пре свих "ста­ри бор­ци", при­жељки­ва­ли искључење же­на из на­ја­мног ра­да (као и мно­ги дру­ги уну­тар и изван Не­ма­чке ко­ји ни­су би­ли на­ци­онал­со­ци­ја­лис­ти), ни­је би­ло ни­ка­квог ма­со­вног отпу­тшања же­на: њихов до­при­нос еко­но­ми­ји био је ису­ви­ше ва­жан, по­го­то­во у вре­ме­ни­ма аутар­хиј­ске по­ли­ти­ке и на­ору­жа­вања, а и мно­ге по­ро­ди­це би­ле су и су­ви­ше упу­ће­не на за­ра­де же­на. Број ин­дус­триј­ских ра­дни­ца је од 1933. до 1936. го­ди­не ско­чио за 29, а у на­ре­дне две го­ди­не за још 19 од­сто; по­тра­јао је и тренд до­жи­во­тног ра­да: број уда­тих ра­дни­ца се од 1933. до 1939. удвос­тру­чио, а број оних изме­ђу 25 и 40 го­ди­на, као и же­на са ви­ше од 40 зна­чај­но је по­рас­тао. Го­ди­не 1939. би­ло је 52 од­сто за­по­сле­них же­на (у "ве­ли­кој" Не­ма­чкој, да­кле са Aус­три­јом и Су­де­ти­ма), 24 од­сто за­по­сле­них же­на има­ло је де­цу испод че­трна­ест го­ди­на, док су же­не уоп­ште чи­ни­ле 36 про­це­на­та свих за­по­сле­них, што је да­ле­ко ви­ше не­го у земљама За­па­дне Евро­пе (са изу­зет­ком Фран­цус­ке) и СAД.

Ве­ћи­на же­на ни­је сво­ју за­по­сле­ност ви­де­ла као еман­ци­па­ци­ју; је­дно ис­тра­жи­вање жен­ске кан­це­ла­ри­је Не­ма­чког фрон­та ра­да из 1936 (би­ло је сли­чно ис­тра­жи­вањима спро­ве­де­ним у не­ко­ли­ко за­па­дних зе­маља у првој тре­ћи­ни сто­ле­ћа) по­ка­за­ло је пре­оп­те­ре­ће­ност же­на: "Не­ма­мо сло­бо­дног вре­ме­на, по­го­то­во ка­да су ту де­ца. По­не­кад је рад та­ко те­жак да бих ба­ци­ла копље у трње.

(Нас­та­ви­ће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.