ŽE­NA U IS­TO­RI­JI EVRO­PE - Hi­tler za­hti­je­vao od mno­gih spre­ča­vanje po­tom­stva

Još pri­je pre­uzi­manja vlas­ti Hi­tler je go­vo­rio da bi spre­ča­vanjem stva­ranja po­tom­stva "mi­li­oni ljudi" bi­li po­šte­đe­ni "ne­za­slu­že­nih patnji".

Za­kon o "za­šti­ti krvi", kao dio nir­nber­ških an­ti­je­vrej­skih za­ko­na, s je­dne stra­ne je za­branjivao brak izme­đu Je­vre­ja (a us­ko­ro i crna­ca, kao i Ro­ma) i "onih njema­čke krvi"

*********************

Po­li­ti­ka na­ci­onal­so­ci­ja­lis­ta pre­ma že­na­ma ni­je bi­la je­din­stve­na i kon­zis­ten­tna, već je pre sve­ga od­go­va­ra­la ra­sno­po­li­ti­čkoj konjun­ktu­ri i pri­ori­te­tu. Po­hva­la ma­te­rin­stva bi­la je ogra­ni­če­na na re­to­ri­ku ne­deljom, za Dan par­ti­je ili Dan maj­ki i ni­je se, kao u os­tat­ku Evro­pe, ni­ka­da odno­si­la na sve že­ne, već sa­mo "na ne­ma­čke i zdra­vog po­re­kla": na­ci­onal­so­ci­ja­lis­ti ni­su ni­ka­da pro­pa­gi­ra­li pa­ro­lu "de­ca, ku­hinja, crkva" i ja­sno su se izjašnjava­li pro­tiv bi­blij­skog na­če­la "ras­ti­te i mno­ži­te se".

Još pre pre­uzi­manja vlas­ti Hi­tler je go­vo­rio da bi spre­ča­vanjem stva­ranja po­tom­stva "mi­li­oni ljudi" bi­li po­šte­đe­ni "ne­za­slu­že­nih patnji".

Za­kon o "za­šti­ti krvi"

Njegov ka­sni­ji mi­nis­tar poljo­pri­vre­de Da­re je 1930. de­lio že­ne po njiho­voj "vre­dnos­ti" u če­ti­ri gru­pe, sma­tra­ju­ći da je ko­ri­sno pod­sti­ca­ti ma­te­rin­stvo sa­mo kod onih "naj­vre­dni­jih". Mi­nis­tar­stvo unu­trašnjih po­slo­va Raj­ha je od 1933. ra­di­lo na me­ra­ma pro­tiv "šte­tnih bra­ko­va", či­jom je za­bra­nom tre­ba­lo spre­či­ti ne­željeni "po­rod". Re­zul­tat to­ga bi­la su dva za­ko­na o za­bra­ni bra­ka iz 1935. Za­kon o "za­šti­ti krvi", kao deo nir­nber­ških an­ti­je­vrej­skih za­ko­na, s je­dne stra­ne je za­branjivao brak izme­đu Je­vre­ja (a us­ko­ro i crna­ca, kao i Ro­ma) i "onih ne­ma­čke krvi", a s dru­ge, seks van bra­ka (sra­mo­ta za ra­su); njego­vi auto­ri sma­tra­li su to bla­žom al­ter­na­ti­vom ste­ri­li­za­ci­je. Za­kon o "zdra­vom bra­ku", ko­ji je do­net me­sec da­na ka­sni­je, za­branjivao je bra­ko­ve izme­đu "zdra­vih" i "onih sa na­sle­dnim bo­les­ti­ma".

I dok je za­kon o "za­šti­ti krvi" bio strik­tno pri­menjivan, dru­ga za­bra­na bra­ka se mo­gla re­ali­zo­va­ti sa­mo u ogra­ni­če­nom bro­ju slu­ča­je­va. Ov­de je odlu­ka o to­me da li je brak ne­po­željan "za na­ci­onal­nu za­je­dni­cu" (ka­ko je sta­ja­lo u za­ko­nu) bi­la u ru­ka­ma ma­ti­ča­ra ko­ji su po­dro­bno po­du­ča­va­ni o "ne­go­vanju na­sle­đa i ra­se"; ako bi odlu­či­li pro­tiv bra­ka, ve­re­ni­ci bi se pri­ja­vi­li ste­ri­li­za­ci­onim vlas­ti­ma ra­di pret­ho­dnog ispi­ti­vanja. Obe za­bra­ne bra­ka ima­le su sa sta­no­vi­šta Mi­nis­tar­stva unu­trašnjih po­slo­va Raj­ha i "va­spi­tnu vre­dnost": tre­ba­lo je da "na­te­ra­ju ce­lo­ku­pno ne­ma­čko sta­no­vniš­tvo da se ba­vi ovim pi­tanjima", i to sa ciljem "da ne do­đe do bes­kru­pu­lo­znog ra­đanja kao dos­ko­ro". Etni­čki i eugen­ski "manje vre­dni" bi­li su isključe­ni iz svih bra­čnih i po­ro­di­čnih na­kna­da.

U skla­du s ti­me bi­la je i pro­pa­gan­da. Od 1933. su pam­fle­ti, bro­šu­re, ča­so­pi­si i fil­mo­vi, u mi­li­on­skim ti­ra­ži­ma, kao i pre­da­va­či na sto­ti­ne hiljada kur­se­va, objavljiva­li da cilj drža­ve ni­je mno­ženje, već "oda­bir" i opo­minjali po­se­bno na "že­ne ko­je ne sme­ju pos­ta­ti maj­ke". Smer­ni­ce Mi­nis­tar­stva pro­pa­gan­de su odre­đi­va­le sle­de­će: "Na­ša pa­ro­la, da­kle, ni­je de­ca po sva­ku ce­nu, već po mo­guć­stvu što vi­še de­ce iz ne­ma­čkih po­ro­di­ca zdra­vog po­re­kla. "Mi­nis­tar­stvo unu­trašnjih po­slo­va je 1933. obja­vi­lo da je kod 20 od­sto sta­no­vniš­tva ne­po­željno da ima­ju de­cu. Hi­mler je 1937. stro­go na­lo­žio svo­jim SS-ko­man­dan­ti­ma: "Ne do­zvo­li­mo ni­ka­da da za­pa­dne­mo u za­blu­du bro­je­va!"

Kažnjavanje abor­tu­sa

U ra­sno­po­li­ti­čkoj pro­pa­gan­di i pra­ksi "kva­li­tet" ro­đe­nih imao je pre­dnost nad njiho­vim kvan­ti­te­tom. Za­to se odus­ta­lo od prvo­bi­tno pla­ni­ra­nog za­ko­na, ko­jim je tre­ba­lo pa­ušal­no ka­zni­ti sva­ki abor­tus; umes­to to­ga, 1935. je u za­ko­nu o ste­ri­li­sanju sa­držan eugen­ski in­di­ko­van abor­tus - pre­ma obra­zlo­ženju za­ko­na, "lo­gi­čkim to­kom mi­sli" ko­ji je do­veo i do za­ko­na o ste­ri­li­sanju. Iz eugen­skih ra­zlo­ga je kod uku­pno 30.000 že­na ura­đen abor­tus (s ti­me je uvek bi­la po­ve­za­na i pri­sil­na ste­ri­li­za­ci­ja). Is­to to­li­ko že­na je od 1933. do 1942. osu­đe­no zbog do­bro­voljnog i ile­gal­nog abor­tu­sa (po­red to­ga, i oko 12.000 mu­ška­ra­ca). Ova­ko ra­zli­či­ti odnos pre­ma abor­tu­su bio je u skla­du sa na­če­lom eugen­ski i etni­čki mo­ti­vi­sa­ne ra­sne po­li­ti­ke: "Ne­je­dna­ka vre­dnost, ne­je­dna­ka pra­va."

U po­gle­du že­na, "ne­ma­čkog i zdra­vog na­sle­đa" re­žim je bio po­tpu­no fle­ksi­bi­lan i ni­ka­ko ni­je od­go­va­rao sli­ci o "de­ci-ku­hinji-crkvi" ili "do­mu i ognji­štu", ko­ju su stvo­ri­li njego­vi pro­ti­vni­ci; na­cis­ti su pre sve­ga u izbor­nim kam­panjama ra­nih tri­de­se­tih okrivljeni da su hte­li da že­ne uči­ne "uslu­žnim ma­ši­na­ma za ra­đanje".

Za­pošljavanje že­na je do 1939. go­di­ne u prvom re­du bi­lo odre­đe­no pri­vre­dnim kre­tanjem. Iako su u vre­me ve­li­ke kri­ze mno­gi na­ci­onal­so­ci­ja­lis­ti, a pre svih "sta­ri bor­ci", pri­željki­va­li isključenje že­na iz na­ja­mnog ra­da (kao i mno­gi dru­gi unu­tar i izvan Ne­ma­čke ko­ji ni­su bi­li na­ci­onal­so­ci­ja­lis­ti), ni­je bi­lo ni­ka­kvog ma­so­vnog otpu­tšanja že­na: njihov do­pri­nos eko­no­mi­ji bio je isu­vi­še va­žan, po­go­to­vo u vre­me­ni­ma autar­hij­ske po­li­ti­ke i na­oru­ža­vanja, a i mno­ge po­ro­di­ce bi­le su i su­vi­še upu­će­ne na za­ra­de že­na. Broj in­dus­trij­skih ra­dni­ca je od 1933. do 1936. go­di­ne sko­čio za 29, a u na­re­dne dve go­di­ne za još 19 od­sto; po­tra­jao je i trend do­ži­vo­tnog ra­da: broj uda­tih ra­dni­ca se od 1933. do 1939. udvos­tru­čio, a broj onih izme­đu 25 i 40 go­di­na, kao i že­na sa vi­še od 40 zna­čaj­no je po­ras­tao. Go­di­ne 1939. bi­lo je 52 od­sto za­po­sle­nih že­na (u "ve­li­koj" Ne­ma­čkoj, da­kle sa Aus­tri­jom i Su­de­ti­ma), 24 od­sto za­po­sle­nih že­na ima­lo je de­cu ispod če­trna­est go­di­na, dok su že­ne uop­šte či­ni­le 36 pro­ce­na­ta svih za­po­sle­nih, što je da­le­ko vi­še ne­go u zemljama Za­pa­dne Evro­pe (sa izu­zet­kom Fran­cus­ke) i SAD.

Ve­ći­na že­na ni­je svo­ju za­po­sle­nost vi­de­la kao eman­ci­pa­ci­ju; je­dno is­tra­ži­vanje žen­ske kan­ce­la­ri­je Ne­ma­čkog fron­ta ra­da iz 1936 (bi­lo je sli­čno is­tra­ži­vanjima spro­ve­de­nim u ne­ko­li­ko za­pa­dnih ze­malja u prvoj tre­ći­ni sto­le­ća) po­ka­za­lo je pre­op­te­re­će­nost že­na: "Ne­ma­mo slo­bo­dnog vre­me­na, po­go­to­vo ka­da su tu de­ca. Po­ne­kad je rad ta­ko te­žak da bih ba­ci­la koplje u trnje.

(Nas­ta­vi­će se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.