ЖЕНA У ИСТОРИЈИ ЕВРОПЕ - Бјекство обесправљених жена из кућног затвора

Женски покрет XIX и раног XX вијека био је покрет жена и тежио је промјени родних односа, побољшавањем положаја жена у сваком смислу, како у односу на њихову дотадашњу ситуацију, тако и у односу на мушкарце.

Покрет није настао само - и можда не у толикој мјери - као провала једног потпуно деградираног пола из свог "кућног затвора", већ и као посљедица "проширивања њихове сфере" која се у XIX веку раскрилила

*****************************

Класични женски покрет XIX и раног XX века био је покрет жена (иако не свих жена, а укључивао је и неке мушкарце) за жене. Тежио је фундаменталној промени родних односа, и то побољшавањем положаја жена у економском, социјалном, политичком и културном смислу, како у односу на њихову дотадашњу ситуацију, тако и у односу на мушкарце. Његов циљ није било изједначавање улога нити замена улога, већ ослобађање од биолошким полом условљене потчињености.

Он није истицао индивидуализам у смислу individu absolu, већ индивидуалност у смислу самооткривања, постајања субјектом и - како се често говорило - аутономије. Његов модел није био живот мушкараца, поготово што таква аутономија није била реалност ни за већину мушкараца. Ту се много више радило о самоунапређивању кроз слободан развој сопствених снага и укидање ограничења која су им поставили традиција и право. Женски покрет био је социјални покрет из више разлога: зато што се бавио "социјалним питањем" пауперизма, јер је и "женско питање" разумевао као социјално питање и јер је - као и други социјални покрети тога времена био организован у форми "покрета".

Револуције и промјене

То што је у другој половини XIX века стару Querelle des sexes прихватио организовани и нарастајући покрет била је историјска новина. Иако је овај покрет тежио фундаменталној промени и био инспирисан револуцијама од 1776. и 1789, како у процесу свога настанка, тако и у нади у остваривост промене, он није био нити се сматрао револуционарним.

Женама је с једне стране - и на основу њиховог родом условљеног положаја - недостајала моћ да се боре за револуцију у својој ствари, а с друге, из доба револуција су научиле да су им оне, додуше, могле тренутно отворити нове просторе деловања, али не и гарантовати трајно бољи и равноправан положај, већ често управо супротно: није се само велика Француска револуција завршила забраном политичког удруживања жена, већ и четрдесетосмашке револуције у Француској, Aустрији и многим немачким савезним државама.

Или, речима Џени де Ерикур из 1860. упућених Прудону: "Жена је као народ: она не жели ништа више да зна о вашим револуцијама које су нас уништиле зарад неколицине славохлепних брбљиваца. Она жели слободу и једнакост за све жене и мушкарце или ће се побринути да их нико нема."

Женски покрет није настао само - и можда не у толикој мери - као провала једног потпуно деградираног пола из свог "кућног затвора", већ и као последица "проширивања њихове сфере" која се у XIX веку раскрилила, а жене је, често тешко и малим корацима, освојиле. Холанђанка Елиза ван Калкар је 1884. то овако описала: "Дефиниција речи женски проширује се из дана у дан и када друштво оклева да нам да оно што је наше право, наше се жене удружују и за себе стварају организације сличне онима из којих су искључене." Покрет је био ношен све већим захтевима и свешћу о "релативној депривацији", било у поређењу са мушкарцима данашњице или женама из прошлих времена: неке су сматрале да је раније било мање простора за деловање, док су друге прошлост радије гледале у ружичастом светлу. Историјске конструкције којима је женски покрет давао легитимитет својим тежњама биле су разноврсне. Џон Стјуарт и Херијет Тејлор Мил, као и многи други, призивали су свагдашњи и трајни мушки деспотизам, којем напредна и просвећена модерна треба коначно да учини крај...

Робови и робовласници

... Сви женски покрети деловали су и реаговали у свом националном контексту, поготово у фазама националне демократизације и када се радило о правном положају и политичкој партиципацији, али и у вези са колонијализмом и империјализмом. То је значајном броју жена свих слојева - некада Шпањолкама, у XIX веку нарочито Британкама, а од почетка XX века и Немицама - пружило могућност да прошире свој верски или световни круг деловања или чак да се осамостале изван Европе; једне су покушавале да побољшају положај индигених жена, док су друге учествовале у њиховом подјармљивању, а где је било ропства, међу робовласницима су понекад биле и жене. И феминисткиње су неретко користиле снисходљиви вокабулар, према којем су индигене жене важиле за заостале и морале бити "подигнуте" на ниво европске цивилизације. У британском женском покрету владало је нејединство око ирског home rulea. Иркиње су, опет, имале конфликт приоритета између националног ослобођења и ослобођења жене. Aустријски, чешки и мађарски женски покрети били су тесно испреплетени питањем народности у Хабзбуршкој монархији.

Женски покрети су значајан део своје енергије морали да троше на превазилажење различитих лојалности и размимоилажења, који су произлазили из просте чињенице да жене нису чиниле посебну друштвену групу, већ су биле (и јесу и даље) присутне у свим друштвеним групама. То је једном организованом "покрету" - на националном, али пре свега на локалном нивоу - било потребно у првом реду како би формулисао заједничке интересе женског пола и развио свест о томе; при томе су различите струје међусобно биле често ближе него што је јавна полемика око супротстављених лојалности могла да увери. До стварања трајно организованог женског покрета широм Европе долази шездесетих година XIX века, када је у много средина дошло до либерализације политичког живота, те су ове две појаве од почетка утицале једна на другу. Британске жене окупиле су се око 1858. године основаног English Woman`s Journala. У Немачкој је 1865. формирано Опште немачко женско друштво, при чијем је оснивању (гост је био и Aугуст Бебел) још увек отворено било питање да ли би чланови могли бити и мушкарци; потом су се жене ипак ослониле на "самопомоћ".

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.