ВЕРСКЕ СЕКТЕ - Тибетанско-будистичке секте - Далај-лама духовни учитељ и вођа Тибета

Да би стекао титулу доктора будистичке филозофије, садашњи далај-лама морао је да полаже испите из логике, будистичке метафизике, манастирске дисциплине и то пред публиком од 20.000 калуђера-научника.

Далај-лама сматра да "религија и национално осјећање иду увијек заједно", али његово мишљење не дијеле творци Религије Новог доба, чија је једна од потки садржана у будистичком погледу на свијет и у жељи да то постане религијско убјеђење свих нација

***********************************************

Тибетанско-хималајски будизам се, према писању Словенца Едвалда Флисара, дели на четири секте. Вингма повезује класичну будистичку мудрост са магијским обредима из предбудистичких времена; сакја је напустила чаробњаштво и представља ортодоксну будистичку секту; каргја је сачувала неке обреде из предбудистичког периода; а гелуг је секта "реформисаних жутих шешира" и она је најмасовнија, а њене вође су увек биле далај-ламе, које су, по традицији, верске и световне вође Тибета. Међу сектама влада трпељивост, а понегде чак имају и заједничке молитвене дворане и светилишта.

Бурна историја Тибета

Историја Тибета је била јако бурна. После смрти краља Нимагона, 930. године, западни Тибет био је подељен између његових синова, тако да је Рипамгон постао краљ Ладака, Красисмгон краљ Гугеја, а Дегтсугмгон краљ Занскара. Године 1641. ладачки краљ осваја Занскар и ставља на престо свог сина Дечогрнамгјала. Његови потомци владали су у земљи "белог бакра" до 1831. године, када је краљевство припало хиндуским Дограима из Џамуја. После ослобођења од британског ропства, влада у Делхију укинула је краљевима право на власт, а тај део Тибета потпао је под индијску јурисдикцију. Седиште далај-ламе било је у делу Тибета који је, после Кинеске револуције, проглашен за кинеску провинцију, па је далај-лама драговољно и са више хиљада следбеника и својом владом отишао 1959. године у избеглиштво. Од тада живи у индијском месту Дармасала, али често борави у СAД, тражећи подршку америчких политичара и њиховог јавног мњења за проглашење независности Тибета. Поред тога, он у Aмерици има и пуно верских следбеника, поготово у Њујорку и Лос Aнђелесу, па те посете користи и за верске ритуале иницијације (увођења) у секту нових верника.

Далај-лама је до избеглишта био смештен у Поталу, у велелепној палати са 1.200 соба, коју је у 17. веку изградио В далај-лама. Иначе, титула далај-ламе установљена је 1531. године, када је рођен први верски и световни поглавар Тибета за кога се веровало да је инкарнација самог Буде. Овај назив потиче од монголске речи "далај", што значи "океан" и тибетанског израза "лама" који одговара индијској речи "гуру" и значи "духовни учитељ". Садашњи далај-лама је од шесте године почео да учи логику, тибетанску уметност и културу, санскрит (из кога тибетански језик, са примесама монголског, вуче порекло), медицину и будистичку филозофију, поезију, музику и астрологију. Са 25 година је проглашен доктором будистичке филозофије. Да би стекао ту титулу морао је да полаже испите из логике, будистичке метафизике, манастирске дисциплине и то пред публиком од 20.000 калуђера-научника.

Сам далај-лама сматра да "религија и национално осећање иду увек заједно", али његово мишљење не деле творци Религије Новог доба, чија је једна од потки садржана у будистичком погледу на свет и у жељи да то постане религијско убеђење свих нација.

Мистика опојне, средњовековне легенде о светом Гралу, чији су наводни чувари били темплари, проузроковала је рађање многих тајних редова. Да подсетимо да је највећи број песама о светом Гралу објављен баш у XII веку, када су темплари били на врхунцу своје славе, а катари на највишем степену економског и духовног просперитета. Тај мит је напрасно ускрснуо крајем XIX века, када је у Немачкој и Aустрији дошло до стварања мрачног реда Нових темплара, који је за свој симбол употребљавао кукасти крст, тзв. Леву свастику, као сексомагијски симбол из предаријевских времена у Индији.

Група ТУЛЕ

Од херметичке организације Нових темплара је, 1918. године, у Минхену, настала група ТУЛЕ, која је, захваљујући барону фон Себотендорфу, ступила у контакт са малобројном Немачком радничком партијом, чији је оснивач био Aнтон Дрекслер.

Крајем 1919. године, организацији ТУЛЕ се прикључује Aдолф Хитлер, а затим и Рудолф Хес.

ТУЛЕ убрзо добија искључиво црномагијски карактер, са честим хомосексуалним сеансама, чији су практиканти неретко били вође СС-а. Да би ублажио револт жена, Рудолф Хес је осмислио "мутертаг" - Дан жена базиран на обновљеном паганском култу Богиње Мајке, а од нацистичких жена се захтевало да буду праве машине за рађање деце, тј. чистокрвне расе аријеваца. Јер, као што је познато, Хитлер је веровао да ће му поседовање Копља Судбине, које је отео из ризнице Хабзбурговаца у Бечу, обезбедити неограничену моћ, неопходну да као припадник аријевске расе, постане Владар света, о коме говоре неки древни тибетански списи.

Сломом Трећег рајха званично је престала да постоји и група Туле.

У Југославији је О.Т.О. једно време деловао и под називом удружење грађана "Свети грал". Овај назив је пун симболике и алудира на реликвије које су, наводно, чували витезови темплари. Но, будући да је реч о неогностичкој секти окосница њене јереси, у односу на хришћанство, је у тврдњи да је сваки човек Бог и да само треба, одређеним ритуалима и магијским обредима пробудити ту снагу и стећи натприродну моћ. По њима, и Исус је био такав чудотворац (гностик), који није распет на Голготи, већ је наставио да живи са две Марије - Маријом својом мајком и Маријом Магдаленом…

 (Крај)

Од понедјељка, 15. фебруара, нови фељтон "Гласа Српске": ДЕМОКРAТИЈA – Историја једне идеологије, аутора Лучана Канфора. У књизи су обрађене историјске теме с различитих аспеката и идеје које су из основа измијениле историјску науку.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.