ВЕРСКЕ СЕКТЕ - Евангелистичка црква - Евангелисти вјерници нацистички сарадници

Биљана Ђурђевић - Цтојаковић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: ВЕРСКЕ СЕКТЕ - Евангелистичка црква - Евангелисти вјерници нацистички сарадници

Почетком 1947. године Едгар Поп покренуо акцију повезивања евангелистичких цркава у Хрватској. Те године сазвао је скупштину Евангелистичке цркве у Загребу, по новој изборној процедури, која му је омогућила да бивши сарадници окупатора дођу на чело секте.

Едгар Поп евангелиста био је домобрански сатник у Павелићевој војсци. Сарајевски пастор Карло Хам био је гаулајтер Нијемаца у Босни, као и жупник Јулијус Шпелинг, био је истакнути нациста у Сремској Митровици

************************************* 

Евангелистичка лутеранска аугзбуршка вероисповест појављује се у време реформације у немачкој, у XVI веку. Одатле се шири и у остале земље Европе, па и у Словачку, Мађарску и Србију. Евангелистичку вероисповест ширили су, углавном, припадници националних мањина, у првом реду Немци, Мађари и Словаци. За време аустроугарске владавине Војводином, мађарска влада је настојала да мађаризира локално становништво, па је створила и мађарску евангелистичку бискупију са седиштем у Пешти. После Првог светског рата, 1919. године, долази до стварања Словачке евангелистичке цркве, а касније је створена и Немачка евангелистичка црква, која се због сарадње са окупатором у Другом светском рату, временом, знатно редуковала. У периоду између два светска рата деловале су две евангелистичке цркве: Немачка са седиштем у Загребу и Словачка са седиштем у Бачком Петровцу.

Интересантно је напоменути да је пре Другог светског рата, Словеначка евангелистичка црква у Прекомурју, са седиштем у Мурској Соботи, била везана за Грац, а евангелистичке општине у Марибору, Љубљани и Цељу су биле везане за Немачку евангелистичку цркву, са седиштем у Загребу. На челу те цркве је био бискуп др Филип Поп, пореклом Немац, који је од те верске заједнице направио, практично, експозитуру Гестапоа.

Нијемци и евангелисти

Немачка евангелистичка црква имала је у то време 70 матичних црквених општина, са по једним жупником и око 40 филијалних општина са лаиком - жупником. Више црквених општина сачињавало је Сениорат, на чијем се челу налазио сениор, а постојала је и саветодавна функција општинског инспектора и сениоралног инспектора.

Немци су јако помагали школовање свештеничких кадрова за ту цркву у Немачкој и Швајцарској, па је за време окупације велики број свештеника Евангелистичке цркве заузимао важне функције у нацистичким организацијама (Kulturbund, folksgupe, итд.) Тако је Едгар Поп, син Филипа Попа, као сениор Хрватско - босанско - херцеговачке евангелистичке цркве био домобрански сатник у Павелићевој војсци. Сарајевски пастор Карло Хам био је гаулајтер Немаца у Босни, свештеник Едгар Валтер из Подравске Слатине, као и жупник Јулијус Шпелинг, био је истакнути нациста у Сремској Митровици, баш као и жупник Хас у Земуну и проповедник Лахм у Шидским Бановцима. Филип Поп био је на директној вези са министром оружаних снага у НДХ и са Равнатељством за јавни ред и сигурност у Загребу.

Његовом "заслугом порушени су многи православни храмови у Славонији, Хрватској и Босни, и подстицана је шовинистичка мржња према Србима. Иако је Филипа Попа после рата стигла заслужена казна (стрељан је као фашиста и сарадник усташа), остаје неразјашњено како је и због чега 1947. године враћена конфискована имовина те верске заједнице у Загребу, Винковцима, Славонском Броду, Осијеку, Кутини, Aнтуновцима, Винковачком Новом Селу, Храстовици и жупни двор у Загребу. Док, примера ради, Српској православној цркви која није сарађивала са окупатором, ни до дана данашњег није враћен знатан део национализоване имовине!?

Године 1946. Фрањо Шоштарец је приступио обнављању потпуно разбијених мађарских и немачких евангелистичких сениората, а себе је прогласио старешином те цркве са званичном титулом суперинтедент или надзорник. Та црква је окупљала око 17.000 верника и имала свега три свештеника. Црквене општине те секте постојале су у Кикинди, Вршцу, Белој Цркви, Зрењанину, Панчеву, Волошинову, Старом Бечеју, Новом Саду, Врбасу, Сомбору и Суботици. Поред њих постојале су и заједнице верника без црквених општина у Војводини, као и мање групе евангелиста у Скопљу, Нишу и Бору.

Слугани окупатора

Почетком 1947. године, Едгар Поп покренуо је акцију повезивања евангелистичких цркава у Хрватској. У фебруару те године сазвао је скупштину Евангелистичке цркве у Загребу, по новој изборној процедури која му је омогућила да бивши сарадници окупатора дођу на чело секте, а он на добро плаћено место сталног жупника. После тога, успео је да споји загребачку са ријечком евангелистичком општином и да их стави под своју власт, али му то није пошло за руком са суботичком општином, коју је чврсто држао жупник Шоштарец, нити са љубљанском евангелистичком општином.

Aли, Едгар Поп не само да је успео да поврати конфисковану имовину цркве, већ и да добије најобилнију финансијску помоћ из иностранства у односу на све протестантске заједнице у претходној Југославији. Разлог није тешко наслутити.

Лутеранска црква је само у историјском смислу речи хришћанска секта, у основи она је деноминација и најбројнија протестантска заједница верника у Немачкој и Скандинавији, одакле је свој утицај проширила на читав свет. Редовни облик власти јесте Синод, којим руководи главни надгледник, али у неким земљама лутерани су задржали и бискупе. Попут англиканских цркава, евангелистичке цркве имају конзервативан став према литургији, а проповедање је средишни елемент црквене организације.

За евионите се сматра да су прва хришћанска секта, односно јерес, која је настала у I веку нове ере, у центру јудејства. Будући да је и Исус био Јеврејин те да је своју мисију остваривао међу "изабраним народом", природно је да је новонастала хришћанска црква била на удару поштоваоца Старог завета. Када је на Aпостолском савету хришћанске цркве, 51. године нове ере, донесена одлука о укидању старозаветног обредног закона, том одлуком нису били задовољни неки Јевреји, који су желели да остану верни Мојсијевом обредном закону, прихватајући Христа као месију и пророка, те је тако настала секта "јудејствујућих хришћана", односно евионита.

 (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.