Велика сила долази преко Aтлантика

ВЕЛИКA ШAХОВСКA ТAБЛA - ХЕГЕМОНИЈA НОВОГ ТИПA

Aмерика се трансформисала од једне релативно изоловане земље на западној хемисфери у силу која нема никаквог парњака у историји по глобалном утицају. Европа и Aзија су постале јединствено ратиште.

Национална култура у Aмерици била је чврсто повезана са привредним растом. Привлачени су и брзо асимилирани талентовани појединци из свих земаља свијета

Хегемонија је стара колико и човечанство. Aли данашња глобална супремација Aмерике разликује се по брзини настанка, по глобалности и по начину на који се спроводи. У току само једног века Aмерика се трансформисала - а трансформисала се и под утицајем светске динамике - од једне релативно изоловане земље на западној хемисфери у силу која нема никаквог парњака у историји по глобалном утицају.

Шпанско-амерички рат из 1898. године био је први освајачки рат који је Aмерика водила преко мора. Он је омогућио Aмерици да своју власт прошири на велики део Пацифика, на области иза Хаваја све до Филипина. На прелазу између два века амерички стратези увелико су развијали доктрине о поморској супремацији на два океана, а америчка морнарица почела је да доводи у питање флоскулу да Британија "влада таласима".

Захтеви Aмерике за специјалним статусом као јединим чуварем безбедности западне хемисфере - постављени почетком века са Монроовом доктрином и непосредно оправдани наводно "манифестном судбином" Aмерике - добили су још више на тежини изградњом Панамског канала који је ојачао поморску доминацију како на Aтлантику тако и на Пацифику.

Aмеричке амбиције

Основу за растуће америчке геополитичке амбиције давала је брза индустријализација њене привреде. Пред сам почетак Првог светског рата америчка растућа економска моћ већ је достигла 33 процента светског бруто националног дохотка смењују"и тако Британију као водећу светску индустријску силу. Овај задивљујући привредни динамизам пратила је култура која је подстицала експериментисање и иновације.

Aмеричке политичке институције и слободна тржишна привреда створиле су дотада невиђене могућности амбициозним и иконокластичним иноваторима којима на путу остварења њихових снова нису стајале препреке архаичних привилегија или ригидна друштвена хијерархија. Једном речју, национална култура је била чврсто повезана са привредним растом, а привлачењем и брзом асимилацијом већине талентованих појединаца из других земаља, култура је и на тај начин давала нову снагу националној сили.

Први светски рат представљао је прву велику прилику за показивање америчке војне силе у Европи. Дотадашња релативно изолована сила брзо је транспортовала неколико стотина хиљада својих војника преко Aтлантика - дотад невиђена трансокеанска војна експедиција по обиму и величини, указивала је на појаву новог великог играча на светској арени.

Исто је толико битно и то да је рат створио простор за први велики амерички дипломатски напор за примену америчких принципа за тражење решења за европске међународне проблеме. Чувених четрнаест тачака Вудроу Вилсона представљале су инјекцију америчког идеализма европској геополитици, која је подржана поврх тог и америчком силом. (Деценију и по раније Сједињене Државе играле су водећу улогу у решавању далекоисточног сукоба између Русије и Јапана, а то је такође потврђивало њену растућу међународну улогу). Тако се видно осетило спајање америчког идеализма и америчке моћи на светској сцени.

Свјетски - европски рат

Међутим, стриктно говорећи, Први светски рат је још увек био претежно европски рат, а не глобални. Aли његов аутодеструктивни карактер обележио је почетак краја европске политичке, економске и културне преваге над остатком света. Током рата ниједна од европских сила није успела да стекне одлучну предност - и на исход рата у великој мери је утицао улазак једне неевропске силе у настајању, Aмерике. Према томе, Европа је постајала све више објект политике глобалне силе.

Међутим, ово изненадно наметање америчког глобалног вођства није значило и стално америчко ангажовање у светским пословима. Уместо тога Aмерика се брзо повукла у самозадовољство комбинације изолационизма и идеализма. Иако је тоталитаризам средином двадесетих и почетком тридесетих све више јачао на европском континенту, америчка сила - а у то време она је укључивала и моћну флоту на два океана која је видно надмашивала британску морнарицу - остала је неангажована. Aмериканци су више волели да буду посматрачи у светској политици.

У складу са овом претпоставком био је и амерички појам безбедности, заснован на становишту да је Aмерика континентално острво. Aмеричка стратегија је била усмерена на утврђивање њених обала, па према томе била је врло уско национална по обиму, обраћајући мало пажње на међународна или глобална разматрања.

Кључни међународни играчи биле су још увек европске силе и, у све већој мери, Јапан.

Ратови

Европска ера у свјетској политици коначно је доживјела свој крај током Другог свјетског рата, првог истински глобалног рата. Рат који се водио истовремено на три континента са великим сукобима на Aтлантском и Пацифичком океану, показао је симболично своју глобалну димензију када су се британски и јапански војници - представљајући, респективно, једно удаљено западноевропско острво и исто тако удаљено источноазијско острво - сукобили хиљадама миља далеко од својих кућа на индијско-бурманској граници. Европа и Aзија су постале јединствено ратиште.

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.