ВAРВAРСТВО У ИМЕ ХРИСТОВО - Вјерска једнакост свих Јужних Словена

Послије изјаве привремене владе да прихвата уједињење, могло се рећи да је вјерска равноправност Срба, Хрвата и Словенаца постала један од темеља нове државе.

У Ватикан су одлазиле депутације католичког клера Босне и Херцеговине, Хрватске и Словеније да папи поднесу споменице против уједињења са Србијом. Руски цар Николај II рекао да Русија и Србија имају право да сачувају своје земље

******************************************

…Кад је Супило у разговору са Сазоновом, 27. фебруара 1915. године, споменуо да се католичко питање може решити српским Конкордатом, који предвиђа употребу глагољице и старословенског језика и тако остварити зближавање католика и православаца. Сазонов је, по Супиловим речима, плануо. "Конкордат, словенска служба божја и све те комбинације нису ништа докле год се папа буде признавао врховном главом цркве". Узбуђен, Супило је тражио објашњење за такав став, који је описао као "средњовјечна схватања и погледи". Добио га је од кнеза Јусупова, личности блиске цару, који је држање Сазонова приписао чињеници да су Хрвати и Словенци католици и да слушају папу, личност лишену световне власти и непријатељски настројену према Русији и православљу. Супило је сматрао да такав став проистиче из страха за будућност православља.

У изјавама Сазонова одзвањале су речи упозорења Трубецког, као и његово искуство и познавање политике Курије у прошлости. С друге стране, жеља Супила да се Конкордат примени на Словене показала се неодрживом, пошто је Ватикан одбио да га примени у Србији за време рата и тражио начин да одложи његову ратификацију. Исто тако, Сазонов као да је наслућивао да су тих дана полазиле у Ватикан депутације католичког клера Босне и Херцеговине, Хрватске и Словеније да папи поднесу споменице против уједињења са Србијом, као и да је Трумбић покушавао да преко Лоазоа и Грегорија ступи у додир са Ватиканом. Сазонов је убрзо сазнао и за долазак Шкриванића и Милошевића, доносилаца споменица католичког клера, у Рим…

Руски цар за уједињење

Најзначајнија уверавања у погледу уједињења и вера дошла су свакако од цара Николаја Другог, у време значајних политичких промена у Русији у лето и јесен 1916. године. Положај Сазонова био је тада доведен у питање, а политика коју је водио изложена оштрој критици од стране његових противника. Реакционарни кругови на челу са Борисом Штирмером, који је нагињао закључењу мира са Централним силама, стицали су све већи утицај у земљи, која се због великих жртава и патњи налазила у кризи. Сазонов је у јулу поднео оставку, а његово место заузео је Штирмер. У октобру Спалајковић је водио дуг разговор са Николајем II о политичким питањима од значаја за Русију, Србију и Савезнике уопште. Спалајковић је тврдио да Русија треба да пружи подршку програму уједињења са Југословенима из Монархије. На то је цар одговорио да Русија и Србија имају право да сачувају своје земље. "...Цар распитивао је о Хрватима", писао је Спалајковић, "и рекао да вера не може бити сметња за уједињење". Слично је говорио и о Словенцима, закључио је Спалајковић. Цареве речи потврдиле су промену у политици Русије према верском питању и најавиле нов приступ проблему југословенског уједињења. Тако је окончана еволуција политике започета у време закључења Конкордата. Тиме је још једна сметња уједињењу, извор страха и нелагодности, сумњи и оптужби уклоњена. Циљ Пашићеве политике да Русију постепено, без потреса, приволи да измени став према уједињењу био је постигнут. Са своје стране, руски државници показали су да идеја словенства има довољно духовне и моралне снаге да обухвати не само православце већ и Словене-католике из Монархије.

У јесен 1916. године, уместо одговора Деђулију, Пашић је предузео кораке да умири Трумбића и чланове Одбора, у погледу верског питања. У одговору на Трумбићево писмо од 29. октобра, Пашић је саопштио да одобрава његов пут у Русију, иако га је упозорио да због промена у влади тренутак за то није најповољнији. Сматрао је за потребно да Трумбића и другове упозори на њихово држање у Русији: то је открило његово неодобравање сталне критике политике руске владе и његове, од стране појединих чланова Одбора, за коју је сматрао да је непотребна и штетна. У Русији, упозорио је Пашић, "не желе никакву агитацију у јавном мњењу или по журналистици". Руска влада је спремна да помогне уједињење, али не жели да штампа на њу врши притисак.

Ко су Словеникатолици?

Имајући на уму изјаву Николаја Другог од 20. октобра Спалајковићу, Пашић је нагласио да Русија жели снажну словенску државу и да сви који одлазе тамо треба да траже да им она помогне "да се ослободе и уједине са Србијом". У том смислу требало је тврдити да ће "Словеникатолици (Хрвати и Словенци) ипак бити боље сачувани у словенској држави него у немачкој католичкој држави". Пашић је отворено упозорио Трумбића и Одбор да се уздрже од непотребног притиска на Русију у тренутку осетљивом и пресудном за њене ратне напоре. Сигурност са којом је Пашић водио ратни брод Србије откривала је његово уверење у подршку Русије политици уједињења, подршку коју он није желио да изгуби или за њу тражи замену на другој страни. То је било природно, пошто је Русија једина од савезника до тада подржала југословенско уједињење и либерално решење верског питања.

Део одбора и Руско-хрватско друштво "Јурај Крижанић" у Москви подржавали су политику која је тежила да Србију одвоји од Русије. У том случају Пашић би био присиљен да тражи подршку на другој страни, у Француској и Енглеској. С обзиром да су ове државе упорно одбијале да подрже уједињење и настојале да монархију приволе да изађе из рата и остане у целини, таква политика била је апсурдна. То је Пашић јасно видео.

После абдикације Николаја II Романова, Деђули је изјавио да је његовим падом "цијела Пашићева зграда срушена", и да се мора сам суочити са југословенским питањем. …После изјаве привремене владе да прихвата уједињење, могло се рећи да је верска равноправност Срба, Хрвата и Словенаца постала један од темеља нове државе.

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.