ВAРВAРСТВО У ИМЕ ХРИСТОВО - У Србији широка вјерска толеранција

Југословенску државу требало је да сачињавају Словенија, источна Истра, Хрватска, Далмација и дио Босне. Србија би се проширила другим дијелом Босне. Никола Пашић упозорио да сметње уједињењу долазе од Италије која подржава стварање слабих држава на Балкану.

Руски амбасадор у Паризу Aлександар Извољски залагао се за снажну српско-хрватску државу која би обухватала Истру и Далмацију. Она би служила као противтежа Италији, Угарској и Румунији

***************************************

У лето 1915. године савезници су све одлучније настојали да повежу јадранско и македонско питање, у жељи да Бугарску приволе да сачува неутралност. Притисак на Србију постао је још снажнији; од ње се тражило да уступи Македонију, а за узврат су јој обећане компензације на Јадрану и у Босни и Херцеговини. У одговору на савезничку ноту упућену 4. августа, Пашић је указивао да се у њој ништа не говори о Хрватској и Словенији и да је јадранска обала неутрална. Ставови Савезника, према Хрватској, били су различити: Делкасе је одбијао да дефинише шта обухватају хрватске земље, Сонино је био уздржан, док је Сазонов сматрао да у Хрватску треба укључити Словенију са Љубљаном и делове који нису обећани Италији. Кад је српска влада 1. септембра одговорила да у начелу прихвата уступке Бугарској у Македонији, уз обећање да ће Хрватска са Ријеком и Словенија бити уједињене са Србијом, њен захтев наишао је на одбијање у Лондону, Паризу и Риму. Неповољан пријем српског одговора потврдио је да су Савезници, упркос уздржаности Италије, подржавали идеју о аутономији Хрватске. Иза те идеје крило се настојање да се спречи стварање снажне државе на источној обали. У пролеће 1916. године Пашић је потврдио такво мишљење, а Италији приписао одговорност за држање Савезника у питању уједињења. У телеграму влади, у време боравка у Русији, Пашић је упозорио да сметње уједињењу долазе "с друге стране (Италија) која подржава мисао о стварању и одржавању слабих држава на Балкану" из Пашићевих речи наслућује се да је он инстинктивно схватио да верски разлози нису условљавали политику Италије према уједињењу…

Судбина уз Русију

… С обзиром да је Србија везала своју политику за судбину Русије, иако су њене перспективе и интереси указивали на неопходност окретања западу, одвајање је текло споро и било је праћено сумњама проузрокованим неизвесношћу и непријатељским држањем појединих западних савезника. То је присиљавало српску владу да опрезно изнуди промену руског става, јер је понекад долазило до негодовања у круговима Југословенског одбора, у коме су појединци изражавали отворено неповерење и сумње и осуђивали политику Русије и Србије према Католичкој цркви. Својом брзоплетошћу и тврдњама о надмоћности католичке цркве и културним вредностима Запада уопште, Супило је створио отвор у Русији и сумње у оправданост подршке уједињењу.

С обзиром на прилике, расположења и хтења група и појединаца, у политичким круговима Русије преовладали су различити ставови и гледишта. При томе владајући кругови нису никад одустали од захтјева да буду заштитници православља. Већ средином августа 1914. године Сазонов је упозорио Карлотија да Италија, по заузећу Далмације од Задра до Дубровника мора словенском живљу пружити гарантије за верске и културне слободе. При томе је имао на уму православни живаљ. Касније се залагао да се Италији не уступи сувише велика територија на Јадрану, пошто је она настањена Србима. Предлагао је да се Италији уступе Трст, Истра и Кварнерска острва, али без Далмације и острва; област од Волоског залива до Шибеника требало је да припадне Хрватској. За разлику од Сазонова, амбасадор у Паризу Aлександар Извољски залагао се за снажну српско-хрватску државу која би обухватала Истру и Далмацију. Она би служила као противтежа Италији, Угарској и Румунији. Такав предлог наметао је неминовно решење католичког питања на начин који би задовољио Хрвате и Словенце, тј. обезбедио верску равноправност или бар толеранцију. Бивши руски министар финансија, гроф Сергеј Вите, залагао се, по речима Карлотија, за стварање југословенске државе коју би сачињавали Словенија, источна Истра, Хрватска, Далмација и део Босне. Србија би се проширила другим делом Босне. То би довело до уклањања Aустроугарске са Балкана. Овакав предлог није постављао потребу решавања верског питања.

Више пажње вјери

У суштини, све док српска влада, децембра 1914. године, није објавила програм уједињења, није постојао разлог да се у политичким и дипломатским круговима расправља о верском питању. После тога, када је делатност владе и Југословена из монархије постала живља, верско питање је почело да привлачи више пажње. Крајем јануара 1915. године Трубецки је писао да Србија жели да привуче Хрвате и да у томе Конкордат може да одигра значајну улогу, јер се помоћу њега могло олакшати решење "сложеног верског питања у Хрватској". Именовање Гавриловића за делегата у Ватикану објаснио је потребом да се припреми "терен за решење положаја католичке цркве". ТРУБЕЦКИ ЈЕ ПОДВУКAО ДA У СРБИЈИ ПОСТОЈИ ШИРОКA ВЕРСКA ТОЛЕРAНЦИЈA, али је упозорио да је она последица равнодушности. Радио је свим силама да упозори одговорна црквена лица да ће на њих пасти одговорност кад се Православна црква суочи са "агресивним и добро припремљеним католичанством". Трубецки је уверавао Сазонова да Србија не треба да ради на ограничавању верских слобода, али да Православна црква мора да иступа са свом духовном снагом. У тој делатности Православна црква и држава могу једино да очекују помоћ од Русије, пошто су њени достојанственици духовно везани за верску мисао и духовну традицију Русије. Опрезност Трубецког била је разумљива, иако верско питање није представио на начин који би у Петрограду могао да изазове претерану узнемиреност или одбијање. Идеју о јачању Православне цркве и њеној спремности да се одупре притиску католичанства Трубецки је поновио после разговора са Супилом у Нишу, у фебруару 1915. године, пре његовог одласка у Русију. Руски дипломата је запазио да Супила као католика не привлачи питање Македоније, пошто је оно припадало прошлости Србије!

 (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.