VARVARSTVO U IME HRISTOVO - U Srbiji široka vjerska tolerancija

Jugoslovensku državu trebalo je da sačinjavaju Slovenija, istočna Istra, Hrvatska, Dalmacija i dio Bosne. Srbija bi se proširila drugim dijelom Bosne. Nikola Pašić upozorio da smetnje ujedinjenju dolaze od Italije koja podržava stvaranje slabih država na Balkanu.

Ruski ambasador u Parizu Aleksandar Izvoljski zalagao se za snažnu srpsko-hrvatsku državu koja bi obuhvatala Istru i Dalmaciju. Ona bi služila kao protivteža Italiji, Ugarskoj i Rumuniji

***************************************

U leto 1915. godine saveznici su sve odlučnije nastojali da povežu jadransko i makedonsko pitanje, u želji da Bugarsku privole da sačuva neutralnost. Pritisak na Srbiju postao je još snažniji; od nje se tražilo da ustupi Makedoniju, a za uzvrat su joj obećane kompenzacije na Jadranu i u Bosni i Hercegovini. U odgovoru na savezničku notu upućenu 4. avgusta, Pašić je ukazivao da se u njoj ništa ne govori o Hrvatskoj i Sloveniji i da je jadranska obala neutralna. Stavovi Saveznika, prema Hrvatskoj, bili su različiti: Delkase je odbijao da definiše šta obuhvataju hrvatske zemlje, Sonino je bio uzdržan, dok je Sazonov smatrao da u Hrvatsku treba uključiti Sloveniju sa Ljubljanom i delove koji nisu obećani Italiji. Kad je srpska vlada 1. septembra odgovorila da u načelu prihvata ustupke Bugarskoj u Makedoniji, uz obećanje da će Hrvatska sa Rijekom i Slovenija biti ujedinjene sa Srbijom, njen zahtev naišao je na odbijanje u Londonu, Parizu i Rimu. Nepovoljan prijem srpskog odgovora potvrdio je da su Saveznici, uprkos uzdržanosti Italije, podržavali ideju o autonomiji Hrvatske. Iza te ideje krilo se nastojanje da se spreči stvaranje snažne države na istočnoj obali. U proleće 1916. godine Pašić je potvrdio takvo mišljenje, a Italiji pripisao odgovornost za držanje Saveznika u pitanju ujedinjenja. U telegramu vladi, u vreme boravka u Rusiji, Pašić je upozorio da smetnje ujedinjenju dolaze "s druge strane (Italija) koja podržava misao o stvaranju i održavanju slabih država na Balkanu" iz Pašićevih reči naslućuje se da je on instinktivno shvatio da verski razlozi nisu uslovljavali politiku Italije prema ujedinjenju…

Sudbina uz Rusiju

… S obzirom da je Srbija vezala svoju politiku za sudbinu Rusije, iako su njene perspektive i interesi ukazivali na neophodnost okretanja zapadu, odvajanje je teklo sporo i bilo je praćeno sumnjama prouzrokovanim neizvesnošću i neprijateljskim držanjem pojedinih zapadnih saveznika. To je prisiljavalo srpsku vladu da oprezno iznudi promenu ruskog stava, jer je ponekad dolazilo do negodovanja u krugovima Jugoslovenskog odbora, u kome su pojedinci izražavali otvoreno nepoverenje i sumnje i osuđivali politiku Rusije i Srbije prema Katoličkoj crkvi. Svojom brzopletošću i tvrdnjama o nadmoćnosti katoličke crkve i kulturnim vrednostima Zapada uopšte, Supilo je stvorio otvor u Rusiji i sumnje u opravdanost podrške ujedinjenju.

S obzirom na prilike, raspoloženja i htenja grupa i pojedinaca, u političkim krugovima Rusije preovladali su različiti stavovi i gledišta. Pri tome vladajući krugovi nisu nikad odustali od zahtjeva da budu zaštitnici pravoslavlja. Već sredinom avgusta 1914. godine Sazonov je upozorio Karlotija da Italija, po zauzeću Dalmacije od Zadra do Dubrovnika mora slovenskom življu pružiti garantije za verske i kulturne slobode. Pri tome je imao na umu pravoslavni živalj. Kasnije se zalagao da se Italiji ne ustupi suviše velika teritorija na Jadranu, pošto je ona nastanjena Srbima. Predlagao je da se Italiji ustupe Trst, Istra i Kvarnerska ostrva, ali bez Dalmacije i ostrva; oblast od Voloskog zaliva do Šibenika trebalo je da pripadne Hrvatskoj. Za razliku od Sazonova, ambasador u Parizu Aleksandar Izvoljski zalagao se za snažnu srpsko-hrvatsku državu koja bi obuhvatala Istru i Dalmaciju. Ona bi služila kao protivteža Italiji, Ugarskoj i Rumuniji. Takav predlog nametao je neminovno rešenje katoličkog pitanja na način koji bi zadovoljio Hrvate i Slovence, tj. obezbedio versku ravnopravnost ili bar toleranciju. Bivši ruski ministar finansija, grof Sergej Vite, zalagao se, po rečima Karlotija, za stvaranje jugoslovenske države koju bi sačinjavali Slovenija, istočna Istra, Hrvatska, Dalmacija i deo Bosne. Srbija bi se proširila drugim delom Bosne. To bi dovelo do uklanjanja Austrougarske sa Balkana. Ovakav predlog nije postavljao potrebu rešavanja verskog pitanja.

Više pažnje vjeri

U suštini, sve dok srpska vlada, decembra 1914. godine, nije objavila program ujedinjenja, nije postojao razlog da se u političkim i diplomatskim krugovima raspravlja o verskom pitanju. Posle toga, kada je delatnost vlade i Jugoslovena iz monarhije postala življa, versko pitanje je počelo da privlači više pažnje. Krajem januara 1915. godine Trubecki je pisao da Srbija želi da privuče Hrvate i da u tome Konkordat može da odigra značajnu ulogu, jer se pomoću njega moglo olakšati rešenje "složenog verskog pitanja u Hrvatskoj". Imenovanje Gavrilovića za delegata u Vatikanu objasnio je potrebom da se pripremi "teren za rešenje položaja katoličke crkve". TRUBECKI JE PODVUKAO DA U SRBIJI POSTOJI ŠIROKA VERSKA TOLERANCIJA, ali je upozorio da je ona posledica ravnodušnosti. Radio je svim silama da upozori odgovorna crkvena lica da će na njih pasti odgovornost kad se Pravoslavna crkva suoči sa "agresivnim i dobro pripremljenim katoličanstvom". Trubecki je uveravao Sazonova da Srbija ne treba da radi na ograničavanju verskih sloboda, ali da Pravoslavna crkva mora da istupa sa svom duhovnom snagom. U toj delatnosti Pravoslavna crkva i država mogu jedino da očekuju pomoć od Rusije, pošto su njeni dostojanstvenici duhovno vezani za versku misao i duhovnu tradiciju Rusije. Opreznost Trubeckog bila je razumljiva, iako versko pitanje nije predstavio na način koji bi u Petrogradu mogao da izazove preteranu uznemirenost ili odbijanje. Ideju o jačanju Pravoslavne crkve i njenoj spremnosti da se odupre pritisku katoličanstva Trubecki je ponovio posle razgovora sa Supilom u Nišu, u februaru 1915. godine, pre njegovog odlaska u Rusiju. Ruski diplomata je zapazio da Supila kao katolika ne privlači pitanje Makedonije, pošto je ono pripadalo prošlosti Srbije!

 (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.