ВAРВAРСТВО У ИМЕ ХРИСТОВО - Свештеници реметите односе Срба и Хрвата

Италијански посланик оптужио Југословене због њихове мржње према Италији. Посебно се окомио на Хрвате. Он је упозорио да Хрвате воде свештеници и да ће се једног дана борити против Срба.

У Ватикану се радовали судбини која је задесила Русију и Романове. Могло се говорити Србији да би се она обесхрабрила у њеним претензијама и потврдило увјерење да је Монархија довољно снажна да одоли свима који су жељели њен распад

**************** 

Пораз код Кобарида италијанска дипломатија покушала је да искористи за подстицање верских разлика и сејање раздора између Срба, с једне, и Хрвата и Словенаца, с друге стране. Посланик у Букурешту Павле Маринковић писао је у току битке да је Карло Фашиоти, италијански посланик, оптужио Југословене, због њихове мржње према Италији. Посебно се окомио на Хрвате, за које је рекао да се "грозно боре из религиозних побуда јер су сви паписти и сматрају Италију против папе". Он је упозорио да ХРВAТЕ ВОДЕ СВЕШТЕНИЦИ И ДA ЋЕ СЕ ЈЕДНОГ ДAНA БОРИТИ ПРОТИВ СРБA. Иако дата из друкчијих побуда, Фашиотијева изјава била је у складу са настојањима Курије да подстицањем међусобних размирица и неповерења спречи уједињење.

Победа Октобарске револуције и учвршћивање совјетске власти у Русији, у новембру 1917. године, појачали су већ ионако приметно интересовање Курије за збивања у тој земљи и источној Европи уопште. С обзиром на нарасле претензије Курије, ступање Совјета на власт означило је почетак сукоба око решавања верских и политичких питања. То је у наредним годинама одредило карактер и природу односа између совјетске државе и Католичке цркве.

 Ватикан поздравља примирје

У Ватикану су са одобравањем примили вест о закључењу примирја на источном фронту. Одредбе уговора у Брестлитовску примљене су са задовољством, због одвајања пространих западних и северних делова од Русије. Поред тога, био је приметан и страх од ширења нове идеологије коју је носила Октобарска револуција. Одвајање западних делова Русије примљено је као могућност да Немачка оствари територијална проширења на њен рачун, с тим што би се одрекла захтева на западу, у Белгији и Француској.

Рад привремене владе у Русији искоришћен је у Курији да се потисну југословенске претензије и упозори на њихову неостварљивост. Почетком децембра изражено је задовољство због заузећа Јерусалима од стране британских трупа. Монсињор Ћерети није оклевао да испољи радост што Јерусалим нису заузеле снаге царске Русије. "L' Osservatore Romano" писао је да Провиђење није допустило да Русија заузме град, пошто би "у оном светом граду рушила и поништавала право католичке цркве". Крајем децембра Гаспари је искористио тај догађај да отворено упозори српску владу да више не може да рачуна на политичку и дипломатску подршку Русије. У Курији нису заборавили да је привремена влада подржала Крфску декларацију. Гаспари је изразио уверење да ће ускоро доћи до закључења мира између Русије и Централних сила и да су предлози Чернина изнети у Будимпешти представљали полазну тачку за разговоре о општем миру. Кардинал је са отвореном злурадошћу приметио да је "чудновата појава да се једна тако велика држава као што је Русија распада баш у времену кад се сматрало да ће постати још јача". Додао је да је то срећа за Европу, која би у противном "постала жртвом руске експанзивности, јер је изгледало да ће под њен уплив доћи цела Пољска, Цариград и цео Балкан до Јадранског мора у коме би и балкански народи дошли у врло незгодан положај". За Гаспарија је било природно да се све хетерогене државе, кад њихови народи постигну одређен ступањ развитка и желе независност, распадну. Ћерети је потврдио ове речи, али је одбио да са Бакотићем разговара о југословенским политичким аспирацијама, додавши да је некад било боље да старија браћа (Руси) буду далеко, пошто су неки пут умели да буду непријатни и тешки.

Нова политика на Истоку

Гаспаријеве и Ћеретијеве речи навеле су Бакотића да примети да се у Ватикану о овим питањима није дотад тако говорило. О југословенским аспирацијама нико није желео говорити, пошто су се оне могле остварити једино на рачун Монархије, једне од етнички хетерогених држава које је споменуо Гаспари. Нов тон разговора био је последица измењених прилика на Истоку. То је било упозорење Србији и подржаваоцима уједињења, да је сила која је ометала политику Ватикана на Истоку и на Балкану, престала да постоји, да је претња Монархији и католичанству нестала са политичке сцене. За совјетску власт отворено се говорило да је несигурна и нестабилна и да ће такво стање дуго трајати. Ваља приметити да су Гаспари и Ћерети износили разлоге који су се једнако могли применити и на Монархију, чији се положај, и поред успеха у Италији, стално погоршавао. Без обзира на то, у Ватикану су се радовали судбини која је задесила Русију и Романове. У том тренутку тако се могло говорити делегату Србије да би се она обесхрабрила у њеним претензијама и потврдило уверење да је Монархија довољно снажна да одоли свима који су желели њен распад.

Да се у Ватикану размишљало о предузимању верско-политичке иницијативе на истоку, сведочи декрет о стварању Конгрегације за источне цркве (Congregatione per la Chiesa Orientale), објављен у мају 1917. године, и Папског института за источне студије (Pontificium Institutorum Orientalium Studiorum), о чему је објављена одлука у октобру. Њихово стварање привукло је пажњу Гавриловића и Бакотића, који су о деловању института неколико пута разговарали са кардиналом Николом Маринијем, његовим префектом. По речима Маринија, Институт је имао двострук задатак: а) да припреми свештена лица за службу у Русији, на Балкану и Истоку уопште и б) да васпитава православце који желе да се приближе католичанству.

Бакотић је упозорио да Институт има велики политички значај као мост приближавања између две цркве. Тренутак у коме је створен био је, по мишљењу Бакотића, повољан за Србе, Русе и Савезнике уопште, јер у њему нису били, због рата, немачки и аустријски професори. Уместо њих ће Французи, као добри познаваоци Балкана и Истока, добити утицајна места у Институту… За Бакотића неочекивано, Марини је изразио наду да ће се Југословени ујединити. 

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.