VARVARSTVO U IME HRISTOVO - Sveštenici remetite odnose Srba i Hrvata

Italijanski poslanik optužio Jugoslovene zbog njihove mržnje prema Italiji. Posebno se okomio na Hrvate. On je upozorio da Hrvate vode sveštenici i da će se jednog dana boriti protiv Srba.

U Vatikanu se radovali sudbini koja je zadesila Rusiju i Romanove. Moglo se govoriti Srbiji da bi se ona obeshrabrila u njenim pretenzijama i potvrdilo uvjerenje da je Monarhija dovoljno snažna da odoli svima koji su željeli njen raspad

**************** 

Poraz kod Kobarida italijanska diplomatija pokušala je da iskoristi za podsticanje verskih razlika i sejanje razdora između Srba, s jedne, i Hrvata i Slovenaca, s druge strane. Poslanik u Bukureštu Pavle Marinković pisao je u toku bitke da je Karlo Fašioti, italijanski poslanik, optužio Jugoslovene, zbog njihove mržnje prema Italiji. Posebno se okomio na Hrvate, za koje je rekao da se "grozno bore iz religioznih pobuda jer su svi papisti i smatraju Italiju protiv pape". On je upozorio da HRVATE VODE SVEŠTENICI I DA ĆE SE JEDNOG DANA BORITI PROTIV SRBA. Iako data iz drukčijih pobuda, Fašiotijeva izjava bila je u skladu sa nastojanjima Kurije da podsticanjem međusobnih razmirica i nepoverenja spreči ujedinjenje.

Pobeda Oktobarske revolucije i učvršćivanje sovjetske vlasti u Rusiji, u novembru 1917. godine, pojačali su već ionako primetno interesovanje Kurije za zbivanja u toj zemlji i istočnoj Evropi uopšte. S obzirom na narasle pretenzije Kurije, stupanje Sovjeta na vlast označilo je početak sukoba oko rešavanja verskih i političkih pitanja. To je u narednim godinama odredilo karakter i prirodu odnosa između sovjetske države i Katoličke crkve.

 Vatikan pozdravlja primirje

U Vatikanu su sa odobravanjem primili vest o zaključenju primirja na istočnom frontu. Odredbe ugovora u Brestlitovsku primljene su sa zadovoljstvom, zbog odvajanja prostranih zapadnih i severnih delova od Rusije. Pored toga, bio je primetan i strah od širenja nove ideologije koju je nosila Oktobarska revolucija. Odvajanje zapadnih delova Rusije primljeno je kao mogućnost da Nemačka ostvari teritorijalna proširenja na njen račun, s tim što bi se odrekla zahteva na zapadu, u Belgiji i Francuskoj.

Rad privremene vlade u Rusiji iskorišćen je u Kuriji da se potisnu jugoslovenske pretenzije i upozori na njihovu neostvarljivost. Početkom decembra izraženo je zadovoljstvo zbog zauzeća Jerusalima od strane britanskih trupa. Monsinjor Ćereti nije oklevao da ispolji radost što Jerusalim nisu zauzele snage carske Rusije. "L' Osservatore Romano" pisao je da Proviđenje nije dopustilo da Rusija zauzme grad, pošto bi "u onom svetom gradu rušila i poništavala pravo katoličke crkve". Krajem decembra Gaspari je iskoristio taj događaj da otvoreno upozori srpsku vladu da više ne može da računa na političku i diplomatsku podršku Rusije. U Kuriji nisu zaboravili da je privremena vlada podržala Krfsku deklaraciju. Gaspari je izrazio uverenje da će uskoro doći do zaključenja mira između Rusije i Centralnih sila i da su predlozi Černina izneti u Budimpešti predstavljali polaznu tačku za razgovore o opštem miru. Kardinal je sa otvorenom zluradošću primetio da je "čudnovata pojava da se jedna tako velika država kao što je Rusija raspada baš u vremenu kad se smatralo da će postati još jača". Dodao je da je to sreća za Evropu, koja bi u protivnom "postala žrtvom ruske ekspanzivnosti, jer je izgledalo da će pod njen upliv doći cela Poljska, Carigrad i ceo Balkan do Jadranskog mora u kome bi i balkanski narodi došli u vrlo nezgodan položaj". Za Gasparija je bilo prirodno da se sve heterogene države, kad njihovi narodi postignu određen stupanj razvitka i žele nezavisnost, raspadnu. Ćereti je potvrdio ove reči, ali je odbio da sa Bakotićem razgovara o jugoslovenskim političkim aspiracijama, dodavši da je nekad bilo bolje da starija braća (Rusi) budu daleko, pošto su neki put umeli da budu neprijatni i teški.

Nova politika na Istoku

Gasparijeve i Ćeretijeve reči navele su Bakotića da primeti da se u Vatikanu o ovim pitanjima nije dotad tako govorilo. O jugoslovenskim aspiracijama niko nije želeo govoriti, pošto su se one mogle ostvariti jedino na račun Monarhije, jedne od etnički heterogenih država koje je spomenuo Gaspari. Nov ton razgovora bio je posledica izmenjenih prilika na Istoku. To je bilo upozorenje Srbiji i podržavaocima ujedinjenja, da je sila koja je ometala politiku Vatikana na Istoku i na Balkanu, prestala da postoji, da je pretnja Monarhiji i katoličanstvu nestala sa političke scene. Za sovjetsku vlast otvoreno se govorilo da je nesigurna i nestabilna i da će takvo stanje dugo trajati. Valja primetiti da su Gaspari i Ćereti iznosili razloge koji su se jednako mogli primeniti i na Monarhiju, čiji se položaj, i pored uspeha u Italiji, stalno pogoršavao. Bez obzira na to, u Vatikanu su se radovali sudbini koja je zadesila Rusiju i Romanove. U tom trenutku tako se moglo govoriti delegatu Srbije da bi se ona obeshrabrila u njenim pretenzijama i potvrdilo uverenje da je Monarhija dovoljno snažna da odoli svima koji su želeli njen raspad.

Da se u Vatikanu razmišljalo o preduzimanju versko-političke inicijative na istoku, svedoči dekret o stvaranju Kongregacije za istočne crkve (Congregatione per la Chiesa Orientale), objavljen u maju 1917. godine, i Papskog instituta za istočne studije (Pontificium Institutorum Orientalium Studiorum), o čemu je objavljena odluka u oktobru. Njihovo stvaranje privuklo je pažnju Gavrilovića i Bakotića, koji su o delovanju instituta nekoliko puta razgovarali sa kardinalom Nikolom Marinijem, njegovim prefektom. Po rečima Marinija, Institut je imao dvostruk zadatak: a) da pripremi sveštena lica za službu u Rusiji, na Balkanu i Istoku uopšte i b) da vaspitava pravoslavce koji žele da se približe katoličanstvu.

Bakotić je upozorio da Institut ima veliki politički značaj kao most približavanja između dve crkve. Trenutak u kome je stvoren bio je, po mišljenju Bakotića, povoljan za Srbe, Ruse i Saveznike uopšte, jer u njemu nisu bili, zbog rata, nemački i austrijski profesori. Umesto njih će Francuzi, kao dobri poznavaoci Balkana i Istoka, dobiti uticajna mesta u Institutu… Za Bakotića neočekivano, Marini je izrazio nadu da će se Jugosloveni ujediniti. 

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.