ВAРВAРСТВО У ИМЕ ХРИСТОВО - Срби за равноправност православних и католика

Крфска конференција отпочела са радом 15. јуна, а завршила своје расправе 20. јула 1917. године, објављивањем документа познатог као Крфска декларација.

Ставови већине чланова српске владе и Одбора о вјерском питању, били су познати одраније. Пред почетак Конференције они су били потврђени или допуњени. Већина се отворено залагала за равноправност православне и католичке вјере

*****************************************

За разлику од Југословенског клуба, који је верско питање оставио по страни, а његово решење препустио будућности, српска влада и Југословенски одбор приступили су његовом разматрању са дужном пажњом и озбиљним намерама. Услови и могућности, схватања и потребе, омогућили су широко разматрање тога питања. То је било природно. Од првих дана рата питање католичке вере изазивало је приметну нервозу у редовима југословенске емиграције, и повремено доводило до сукоба између српске владе и Југословенског одбора. Задовољавајуће решење верског питања било је омогућено одлуком српске владе и захтевом србијанске интелигенције, да верска равноправност треба да представља један од основа будуће државе.

 Ипак су поједина питања и њихова решења изазвали подуже дискусије и захтевали разјашњења, откривајући при томе праве намере, страховања и жеље појединаца. Разлике између чланова Одбора и представника Србије биле су у току дискусије приметне, иако су предложена решења наишла на одобравање свих учесника Крфске конференције.

О вјерским питањима

Конференција је отпочела са радом 15. јуна, а завршила своје расправе 20. јула 1917. године, објављивањем документа познатог као Крфска декларација. За ово време одржане су 24 седнице, иако је било прекида у раду. Владу Србије у раду Конференције заступали су чланови владе: Н. Пашић, Љ. Давидовић, М. Ђуричић, В. Маринковић, М. Драшковић, М. Нинчић, В. Јанковић, М. Трифуновић, С. Протић, Љ. Јовановић, Б. Терзић и председник Народне скупштине A. Николић. Одбор су представљали: A. Трумбић, Б. Вошњак, Д. Васиљевић, Х. Хинковић, Ф. Поточњак и Д. Тринајестић. На Конференцији није постојао утврђен дневни ред, али је дискусији о верском питању посвећено више седница.

Ставови већине чланова српске владе и Одбора о верском питању, били су познати одраније. Пред почетак Конференције они су били потврђени или допуњени. Већина се отворено залагала за равноправност православне и католичке вере, док је Поточњак, иако приватно, подржавао идеју о уједињењу цркава. Трумбић се залагао за верску равноправност, а спомињала се и могућност да се Католичка црква национализује. У разговору са Јованом Јовановићем, у мају, Трумбић је поновио идеју о слободи вероисповести, али није био склон да она укључи Јевреје и муслимане. Члан Одбора Иво Деђули упорно се залагао за верску равноправност и слободу и тврдио да се морају поштовати особености свих народа, њихова традиција и менталитет. У том случају, није видео сметњу уједињењу. Деђули је такође сматрао да српска влада треба да објави пред Европом своју намеру да измени одредбу Устава којом се православљу осигурава положај државне вере. Југословенска академска омладина, на челу са Драгутином Густинчићем, Петром Кривокапићем, Слободаном Косићем, Павлом Бастајићем и Николом Смодлаком, подржала је идеју равноправности вера. У њеном Програму за уједињење Југословена, позивајући се на Скерлићев напис објављен у "Зори", у више тачака се говорило о односу цркве и државе и односима између вера. У тачки 3. тражило се да нова држава буде заштитник свих вера и да буде изнад њих. Ниједна од вероисповести не сме се сматрати државном или унапређивати на рачун друге. Верске заједнице, свака за себе, морају да решавају своје проблеме, а уплитање државе дозвољавало би се само кад би њени интереси били доведени у питање. У члану 5. тражило се да све вере проповедају мирољубивост и толеранцију. Овај предлог био је, у појединим захтевима, неприхватљив како за српску владу тако и за Одбор.

У основном питању - питању равноправности вера - православне и католичке, постојало је од почетка, иако са појединачним примедбама, једнодушно становиште свих учесника. На првом састанку, 15. јуна, Пашић је одредио правац и тон дискусији, нагласивши да "све вере треба да буду равноправне". Протић је подржао предлог да се Конференција мора изјаснити о равноправности вера.

Вјере нису државне

На седници од 18. јуна Пашић је поновио свој предлог и додао да све вере морају бити једнако заштићене законом. Трумбић се јавио први пут за реч 18. јуна и том приликом рекао да није у питању само верско питање, већ и питање култа, које је од великог значаја за спољни свет. Трумбић се потом осврнуо на положај вера у Србији, пошто је Устав предвиђао да православље буде државна вера, и тврдио да вере не могу бити државне, без обзира на њихову равноправност. То је био захтев, мада заобилазно постављен, да православље убудуће не буде државна вера. На истој седници, јављајући се поново за реч, Трумбић се задржао на одредби Устава да владар мора бити православне вере. Иако је то прихватио као де фацто, изразио је мишљење да одредбу о томе не треба уносити као посебан члан устава.

Изјаве Пашића и Трумбића откривале су различите приступе верском питању и постављале проблем других вера, не само православне и католичке. Пашић се отворено залагао за равноправност свих вера, укључујући и мухамеданску, па је тако открио своју намеру и жељу да њене припаднике привуче Србији. Трумбић, међутим, није био за изједначење муслимана и Јевреја са православцима и католицима. У том питању Пашић је имао предност, с обзиром да Трумбић није смео отворено да изнесе своје мишљење.

То је, у ствари, био само почетак ситних чарки између њих двојице. На седници од 18. јуна они су наставили да износе и формирају своје погледе и предлоге. Пашић је изјавио да прихвата захтјев да православна вера не буде државна, али је нагласио да Православна црква представља део националне и политичке структуре у Србији и да је као таква одиграла значајну улогу у њеној еманципацији…

                                 ( Наставиће се )

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.