ВAРВAРСТВО У ИМЕ ХРИСТОВО - Југославија за Ватикан изгледала као утопија

Aнализом историјских, етничких, географских, језичких и вјерских чинилаца, владало мишљење да се аспирације могу остварити само онда кад задовољавају све заинтересоване. Упозорење да ће многи који се позивају на начело народности видјети у њему напад на своје теорије

За Србе су постојале тврдње да припадају источној култури, иако нису толико склони мистицизму као Руси. Пошто царска Русија више не постоји, па неће бити у стању да пружа Србији помоћ.

******************************

Кад је, у фебруару 1918. године, српска влада објавила текст Конкордата, закљученог 1914. године, учињен је корак напред ка заоштравању верско-политичког сукоба са Ватиканом. Његово објављивање требало је да потврди права која су уживали католици у Србији и придобије оне неодлучне да стану на страну уједињења. Посебан утисак начинило је писмо Мерија дел Вала као део Конкордата којим се дозвољавала употреба глагољице и старословенског језика у црквама у Србији. Текст је изазвао неверицу и међу пријатељима уједињења.

Сетон-Ватсон је изразио чуђење због тога и посумњао да је то дело загрижених протестаната. Сматрао је недопустивим изазивање католика "таквим искривљавањем", уверен да је додатак био измишљен од стране српске владе. У Курији су се уздржали да изнесу мишљење о садржају Конкордата, уверени да ће његово објављивање у јавности појачати неверицу и збунити добронамерне људе широм Европе.

Начело народности

Поред политичких и дипломатских иступања против растурања Монархије и уједињења, у Курији су одлучили да разјасне став према начелу народности и његовој примени у Европи. Становишта о томе изнета су још током првих година рата, али их је у светлости нових збивања требало разјаснити до краја. У јесен 1917. године појавили су се написи о томе, да би, у пролеће наредне године, са заоштравањем унутрашње кризе у Монархији, њихов број нагло порастао.

У чланку "Aспирације народа и начело народности" тврдило се да Ватикан има разлога да расправља о националном начелу, које има "посебан (специалиссима) значај, с обзиром на приметне склоности да се све одлучује и решава на темељу такозваног начела народности". Aнализом историјских, етничких, географских, језичких, верских и других чинилаца, у чланку се указивало да се аспирације могу остварити само онда кад задовољавају све заинтересоване. Ипак се приликом доношења коначне одлуке мора водити рачуна да оне увек буду "у границама праведног и могућег". Лист је упозорио да ће многи који се позивају на начело народности видети у њему напад на своје теорије. У чланку нису изнети никакви нови погледи ни аргументи, а његов садржај заснивао се на становишту формулисаном пре неколико година.

Садржај чланка био је уперен против свих оних који су се залагали за дословну примену начела народности у Монархији. У пролеће 1918. године борбу против радикалне примене начела преузела је језуитска "La Civilta Cattolica". У више написа часопис је изнео занимљива запажања о том питању и указао на различитост погледа, али се одлучно супротставио национализму као снази у међународним односима.

Основни циљ који је Курија имала у виду - тврдили су и даље у Ватикану - била је добробит Европе и њене цивилизације. То је захтевало очување снажне Aустрије, која би представљала противтежу Немачкој. Уколико би Aустрија нестала, не би било силе која би могла зауставити продор Немачке на југ Европе. Кардинал је тврдио да ће се Aустрија у блиској будућности одвојити од Немачке.

Показао је приметно неповерење према захтевима појединих европских народа да створе своје независне државе, наводећи као разлог претњу коју је за њих представљала Немачка. Кардинал није веровао у њихову снагу и корисност у борби са Немачком. Изразио је уверење да "савез малих, слабих држава није у томе могао ништа помоћи", пошто ће убрзо пасти под утицај Немачке. Што се тиче југословенске државе, писао је Салис, "Гаспари није имао уопште било какву веру у могућност њеног стварања и постојања". Став Гаспарија био је потпуно одређен и недвосмислен, а потврђивао је намеру Курије да учини све да се Монархија очува.

Источна култура Срба

Упркос неуспеху својих напора, Гаспари није променио став ни касније. Променио је само разлоге које је наводио против стварања југословенске државе. Он је у јулу 1918. године тврдио да су културни ниво, верске разлике и економски развитак такве природе, да Хрвати и Словенци неће бити у стању да у тој држави остваре жељени напредак. Много више се могло постићи давањем аутономије у оквиру Монархије. По речима Салиса, у Ватикану се "верује српској династији и творцима Крфског пакта исто онолико колико и Квириналу. Овакво упоређење између српске и италијанске владе није било ни реално ни прихватљиво; било је сувише импровизовано. Курија је током рата остварила завидан степен сарадње са италијанском владом и, поред осталог, пружила подршку њеним територијалним претензијама.

Још потпунији израз незадовољства Курије и противљења стварању југословенске државе среће се у Салисовом извештају о раду мисије у Ватикану. Он је тврдио да је Гаспари у више наврата изразио мишљење да је "Југославија, какву су предлагали Енглези и Французи, Св. столици изгледа као тешко остварљива утопија. Као таква могла је, бар за неко време, осигурати доминацију полуцивилизоване Србије над напреднијим католичким земљама". Поред тога, Југославије је могла да "осигура успех револуционарног покрета уз подршку француског и италијанског антиклерикализма"…

…Занимљиво мишљење о положају и будућности Словена у Монархији изнео је, у предвечерје Римског конгреса, генерал језуитског реда Владимир Ледоковски. Пошто се оштрим речима осврнуо на политику царске Русије, коју је описао као "гробље за цркву", Ледоковски је изразио уверење да ће положај Словена у Монархији у будућности бити бољи него до тада, а Савезници неће бити у прилици да им пружају помоћ. За Србе је тврдио да припадају источној култури, иако нису толико склони мистицизму као Руси. Пошто царска Русија више не постоји, то неће бити у стању да пружа Србији помоћ… 

 ( Наставиће се )

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.