ВAРВAРСТВО У ИМЕ ХРИСТОВО - Двије државе умјесто једне Југославије

Према неким свједочанствима Французи су се залагали за стварање двије државе - католичке Хрватске и православне Србије. Прва би обухватала Хрватску, Словенију и дио Далмације са Истром и Трстом, а друга Црну Гору, дио Босне и Херцеговине и јужни дио Далмације.

Политика Француске према уједињењу Јужних Словена била је повезана са жељом да се Монархија, иако са одређеним територијалним ампутацијама, очува као велика сила

*****************************************

Два западна савезника – Француску и Енглеску – није много интересовао верски проблем. Између њихових ставова постојале су приметне разлике, пошто је Француска као католичка земља показивала више склоности да размотри то питање, иако су њени односи са Ватиканом били хладни и уздржани…                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    

Политика Француске према уједињењу била је повезана са жељом да се Монархија, иако са одређеним територијалним ампутацијама, очува као велика сила. Отуда њено ћутање о верском питању. Француска влада није се изјашњавала о Нишкој декларацији. У јануару 1915. године Делкасе је прихватио предлог да Србија добије излаз на море од Плоча до Сплита, укључујући Дубровник, Сплит и острва.

У мају је изјавио да се Француска неће супротстављати федерацији Србије и Хрватске уколико ова последња то жели. У јуну исте године влада је прихватила безусловно уједињење Србије и Хрватске, али је у августу Делкасе одбацио, правдајући то отпором Италије, предлог да се Србији обећа да ће Савезници подржати уједињење после рата. Упркос свим настојањима, српска влада није била у стању да приволи Француску да промени свој став о питању уједињења.

Србији дио Јадрана

Близак француским католичким круговима, Лоазо се, према сведочанствима многих, залагао за стварање две државе - католичке Хрватске и православне Србије. Прва би обухватала Хрватску, Словенију и део Далмације са Истром и Трстом, а друга Црну Гору, део Босне и Херцеговине и јужни део Далмације. Лоазо је у више наврата изражавао сумњу у могућност уједињења Хрвата и Словенаца са Србима, тј. католика са православцима. У својим меморандумима о југословенском питању Лоазо је тврдио да у Транслајтанији (Хрватска, Словенија, Босна и Херцеговина, Банат) живе већином католици, иако православци и муслимани чине значајне мањине. То је требало да буде подлога за његов предлог о две државе.

Склоност Лоазоа да подржи идеју о стварању две државе на верским основама, проистицала је делимично из предлога Делкасеа да се Србији уступе Црна Гора, јужни део обале са острвима и део Босне и Херцеговине. С обзиром, пак, да је Делкасе у другим питањима (Цариград, Мореузи, света места и члан 15. Лондонског пакта) заузео непријатељски став према Ватикану, тешко је поверовати да је идеја о две државе уживала његову подршку. С друге стране, прихватљива је претпоставка да су идеју подржавали други утицајни функционери Ке д Орсеја, иначе угледни католици Пјер де Маржери, Жил Камбон и други. То помаже да се схвати држање Француске и њеног агента у Курији, иако је било и других разлога.

Михаиловић је приметио да предлог Лоазоа ужива подршку Ватикана. Још у октобру 1914. године он је тврдио да католички кругови у Француској и Италији настоје да створе аутономну Хрватску на верској основи и упозорио да британска влада није вољна да прихвати тај предлог…

Ријеч свештеника

…У том смислу размењени су, у марту 1915. године, телеграми између митрополита српског Димитрија и надбискупа Париза кардинала Aмета. Поводом прославе дана Србије у француским школама, Димитрије је изразио захвалност, што се о Србији говорило на пријатељски начин. У писму се указивало да се Србија вековима борила против ислама, док је Француска то исто чинила против продора са запада.

Митрополит није пропустио да спомене јединство Јужних Словена и жељу за уједињењем и слободу коју су католици уживали у Србији. Кардинал Aмет се захвалио и пожелео да Србија у тој борби издржи до краја. Истог дана Веснић је јавио да је у свим школама свечано прослављен дан Србије и да је Aмет указао на неопходност да јој се помогне у борби. "Међу католицима Француске Срби морају наћи своје праве пријатеље, прво због јунаштва, а потом што су дали доказе о уважавању за католичанство на Балкану закључењем Конкордата", изјавио је кардинал. Кад је српска влада у "Службеном листу" објавила писма размењена између Димитрија и Aмета, Боп је споменуо Митрополитове речи о "браћи католицима Србима, Хрватима и Словенцима" и указао да ће оне "изазвати повољан одјек међу католицима - Југословенима у Aустроугарској, кад за њих буду сазнали". Размена писама имала је за циљ да ублажи отпор католичке хијерархије у Француској, иако је Жујовић тврдио да је утицај кардинала Aмета у политичком свету слаб.

Српска влада је одлучила да у Француску упути Јована Жујовића, председника СКAН и познатог геолога. Жујовићу је препуштено да сам одлучи о начину рада, избору личности и питањима о којима ће расправљати. Жујовић је стигао у Париз 21. маја 1915. године и одмах приступио проучавању питања од значаја за уједињење. Убрзо је приметио да поред отпора уједињењу и верско питање има велики значај у француској јавности. Жујовићеве везе са истакнутим личностима француских интелектуалних кругова олакшале су му приступ у њих и разговоре о верском и другим питањима. Међу онима са којима је разговарао били су Габриел Оното, близак Ватикану и католичким круговима, Леон Буржоа, државник и филозоф, Виктор Берар, књижевник, и други.

 Већ први разговор са Онотоом 9. јуна, показао је да је Супилова делатност створила неповољну климу према уједињењу. Оното је изјавио да му је Супило саопштио да "Хрвати неће са вама". Истог дана Оното га је повео на ручак у "Маисон ла руе", где се срео са Гиставом Ле Боном, принцом Роланом Бонапартом, Данијелом Бартелоом, Шарлом Делом и многим другим истакнутим личностима из академског света. Том приликом Жујовић је опширно изнео програм југословенског уједињења…

                                     (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.