VARVARSTVO U IME HRISTOVO - Dvije države umjesto jedne Jugoslavije

Prema nekim svjedočanstvima Francuzi su se zalagali za stvaranje dvije države - katoličke Hrvatske i pravoslavne Srbije. Prva bi obuhvatala Hrvatsku, Sloveniju i dio Dalmacije sa Istrom i Trstom, a druga Crnu Goru, dio Bosne i Hercegovine i južni dio Dalmacije.

Politika Francuske prema ujedinjenju Južnih Slovena bila je povezana sa željom da se Monarhija, iako sa određenim teritorijalnim amputacijama, očuva kao velika sila

*****************************************

Dva zapadna saveznika – Francusku i Englesku – nije mnogo interesovao verski problem. Između njihovih stavova postojale su primetne razlike, pošto je Francuska kao katolička zemlja pokazivala više sklonosti da razmotri to pitanje, iako su njeni odnosi sa Vatikanom bili hladni i uzdržani…                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    

Politika Francuske prema ujedinjenju bila je povezana sa željom da se Monarhija, iako sa određenim teritorijalnim amputacijama, očuva kao velika sila. Otuda njeno ćutanje o verskom pitanju. Francuska vlada nije se izjašnjavala o Niškoj deklaraciji. U januaru 1915. godine Delkase je prihvatio predlog da Srbija dobije izlaz na more od Ploča do Splita, uključujući Dubrovnik, Split i ostrva.

U maju je izjavio da se Francuska neće suprotstavljati federaciji Srbije i Hrvatske ukoliko ova poslednja to želi. U junu iste godine vlada je prihvatila bezuslovno ujedinjenje Srbije i Hrvatske, ali je u avgustu Delkase odbacio, pravdajući to otporom Italije, predlog da se Srbiji obeća da će Saveznici podržati ujedinjenje posle rata. Uprkos svim nastojanjima, srpska vlada nije bila u stanju da privoli Francusku da promeni svoj stav o pitanju ujedinjenja.

Srbiji dio Jadrana

Blizak francuskim katoličkim krugovima, Loazo se, prema svedočanstvima mnogih, zalagao za stvaranje dve države - katoličke Hrvatske i pravoslavne Srbije. Prva bi obuhvatala Hrvatsku, Sloveniju i deo Dalmacije sa Istrom i Trstom, a druga Crnu Goru, deo Bosne i Hercegovine i južni deo Dalmacije. Loazo je u više navrata izražavao sumnju u mogućnost ujedinjenja Hrvata i Slovenaca sa Srbima, tj. katolika sa pravoslavcima. U svojim memorandumima o jugoslovenskom pitanju Loazo je tvrdio da u Translajtaniji (Hrvatska, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Banat) žive većinom katolici, iako pravoslavci i muslimani čine značajne manjine. To je trebalo da bude podloga za njegov predlog o dve države.

Sklonost Loazoa da podrži ideju o stvaranju dve države na verskim osnovama, proisticala je delimično iz predloga Delkasea da se Srbiji ustupe Crna Gora, južni deo obale sa ostrvima i deo Bosne i Hercegovine. S obzirom, pak, da je Delkase u drugim pitanjima (Carigrad, Moreuzi, sveta mesta i član 15. Londonskog pakta) zauzeo neprijateljski stav prema Vatikanu, teško je poverovati da je ideja o dve države uživala njegovu podršku. S druge strane, prihvatljiva je pretpostavka da su ideju podržavali drugi uticajni funkcioneri Ke d Orseja, inače ugledni katolici Pjer de Maržeri, Žil Kambon i drugi. To pomaže da se shvati držanje Francuske i njenog agenta u Kuriji, iako je bilo i drugih razloga.

Mihailović je primetio da predlog Loazoa uživa podršku Vatikana. Još u oktobru 1914. godine on je tvrdio da katolički krugovi u Francuskoj i Italiji nastoje da stvore autonomnu Hrvatsku na verskoj osnovi i upozorio da britanska vlada nije voljna da prihvati taj predlog…

Riječ sveštenika

…U tom smislu razmenjeni su, u martu 1915. godine, telegrami između mitropolita srpskog Dimitrija i nadbiskupa Pariza kardinala Ameta. Povodom proslave dana Srbije u francuskim školama, Dimitrije je izrazio zahvalnost, što se o Srbiji govorilo na prijateljski način. U pismu se ukazivalo da se Srbija vekovima borila protiv islama, dok je Francuska to isto činila protiv prodora sa zapada.

Mitropolit nije propustio da spomene jedinstvo Južnih Slovena i želju za ujedinjenjem i slobodu koju su katolici uživali u Srbiji. Kardinal Amet se zahvalio i poželeo da Srbija u toj borbi izdrži do kraja. Istog dana Vesnić je javio da je u svim školama svečano proslavljen dan Srbije i da je Amet ukazao na neophodnost da joj se pomogne u borbi. "Među katolicima Francuske Srbi moraju naći svoje prave prijatelje, prvo zbog junaštva, a potom što su dali dokaze o uvažavanju za katoličanstvo na Balkanu zaključenjem Konkordata", izjavio je kardinal. Kad je srpska vlada u "Službenom listu" objavila pisma razmenjena između Dimitrija i Ameta, Bop je spomenuo Mitropolitove reči o "braći katolicima Srbima, Hrvatima i Slovencima" i ukazao da će one "izazvati povoljan odjek među katolicima - Jugoslovenima u Austrougarskoj, kad za njih budu saznali". Razmena pisama imala je za cilj da ublaži otpor katoličke hijerarhije u Francuskoj, iako je Žujović tvrdio da je uticaj kardinala Ameta u političkom svetu slab.

Srpska vlada je odlučila da u Francusku uputi Jovana Žujovića, predsednika SKAN i poznatog geologa. Žujoviću je prepušteno da sam odluči o načinu rada, izboru ličnosti i pitanjima o kojima će raspravljati. Žujović je stigao u Pariz 21. maja 1915. godine i odmah pristupio proučavanju pitanja od značaja za ujedinjenje. Ubrzo je primetio da pored otpora ujedinjenju i versko pitanje ima veliki značaj u francuskoj javnosti. Žujovićeve veze sa istaknutim ličnostima francuskih intelektualnih krugova olakšale su mu pristup u njih i razgovore o verskom i drugim pitanjima. Među onima sa kojima je razgovarao bili su Gabriel Onoto, blizak Vatikanu i katoličkim krugovima, Leon Buržoa, državnik i filozof, Viktor Berar, književnik, i drugi.

 Već prvi razgovor sa Onotoom 9. juna, pokazao je da je Supilova delatnost stvorila nepovoljnu klimu prema ujedinjenju. Onoto je izjavio da mu je Supilo saopštio da "Hrvati neće sa vama". Istog dana Onoto ga je poveo na ručak u "Maison la rue", gde se sreo sa Gistavom Le Bonom, princom Rolanom Bonapartom, Danijelom Barteloom, Šarlom Delom i mnogim drugim istaknutim ličnostima iz akademskog sveta. Tom prilikom Žujović je opširno izneo program jugoslovenskog ujedinjenja…

                                     (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.