ВAРВAРСТВО У ИМЕ ХРИСТОВО - Држава Словена под жезлом Aустроугарске

Д. Живојиновић, Д. Лучић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: ВAРВAРСТВО У ИМЕ ХРИСТОВО - Држава Словена под жезлом Aустроугарске

Мајска декларација предвиђала уједињење свих земаља у којима су живјели Словенци, Хрвати и Срби, у самосталну и слободну државу под жезлом хабзбуршко-лотариншке династије.

На састанку словеначких и хрватских политичара усвојена је, средином маја, резолуција, у којој се истицала потреба да се југословенско питање ријеши у оквирима Aустроугарске

**********************************

У априлу и мају 1917. године водили су се многи разговори о облицима заједничког рада и иступањима странака. У њима се појавила идеја о стварању југословенског парламентарног клуба, у чији би састав ушли сви његови чланови, без обзира на страначку или верску припадност. Почетком маја предлог је био прихваћен, а донета је и одлука да се приликом отварања Парламента објави програмска декларација Југословенског клуба.

На састанку словеначких и хрватских политичара усвојена је, средином маја, резолуција у којој се истицала потреба да се југословенско питање реши у оквирима Монархије. Том приликом је одлучено да се Срби у Монархији прихвате као равноправни житељи у будућој југословенској држави, иако није уобличен став према православљу…

Дјело словеначких клерикала

После много сукоба између клерикалаца и либерала, одлучено је да се прихвати текст Декларације који је припремио редакциони одбор. Њега су примили сви чланови, а био је саопштен 30. маја 1917. године у Парламенту. Позивајући се на начело народности и хрватско државно право, Декларација је предвиђала уједињење свих земаља у којима су живели Словенци, Хрвати и Срби, у самосталну и слободну државу под жезлом хабзбуршко-лотариншке династије. Документ је представљао дело и програм словеначких клерикалаца, док је идеја била правашка. Формула о династији ушла је на предлог словеначких либерала.

То је било природно. Словенска људска странка била је најбројнија, најутицајнија и најјача политичка група међу Југословенима у Бечком парламенту и као таква наметнула је осталим групама и појединцима свој програм окупљања Југословена у Монархији. У суштини, Мајска декларација представљала је корак напред у еволуцији ставова Словенске људске странке о решавању југословенског питања. Поред намере да окупи све снаге и истакне потребу решавања југословенског питања, она је потврдила жељу да се постигне тријалистичко решење са ослонцем на Хабзбурговце и Aустрију. Својим тоном Декларација је подржавала мировне иницијативе и склоности политичких врхова Монархије. Значај Мајске декларације лежи у њеном окупљању свих представника Словенаца, Хрвата и Срба у Монархији.

Почетком фебруара 1917. године Јеглич је писао да "сад треба учинити све најјачим средствима да се подстакне мир". Био је забринут због намере Aнтанте да уништи Монархију и тврдио да се "сад бије бој на живот и смрт". Јеглич је одобрио пут Шуштершича у Цирих, где се одржавао састанак католичких политичара, за који је мислио да је уследио на подстрек папе и био корак ка отпочињању мировних преговора. Он је много очекивао од тог скупа, а био је, такође, упознат са сукобом између Крека и Шуштершича.

У предвечерје објављивања Декларације, Крек је саопштио Јегличу да Католичка црква мора да се заложи за правду. "Црква је сувише са државом, са корумпираном државом и служи је", упозорио је Крек. С друге стране, сазнао је од Шуштершича да је Карло тражио од Југословена да изнесу своје жеље, који су му том приликом изјавили да желе "југословенске провинције заједно. Док је Крек указивао да Католичка црква мора да се заложи за уједињење, Шуштершич је прихватање начела народности као основу будуће политике Словенске људске странке по питању уједињења, означио као изузетно значајну одлуку. Држање двојице протагониста словеначке политике, показује да су до тада крути постулати постали еластичнији и да се често идентификовање са црквом и династијом постепено замењивало новим циљевима.

Крфска декларација 

У јесен 1917. године, католички клер Словеније, на челу са Јегличем, одлучно се заложио за прихватање програма изнетог у Мајској декларацији. На састанку грађанских политичара и црквених достојанственика, одржаном у септембру у Љубљани, за који је Јеглич дао иницијативу, желело се остварити јединство како би се одбациле оптужбе Немаца да је Мајска декларација антиаустријска и антидинастичка. Еволуција Јегличевог става наставила се и касније, и он је временом бивао све радикалнији. Потписао је Декларацију и позвао вернике да се за њу боре. То је навело појединце на закључак да је Јеглич, без обзира на висок положај, показао већу осетљивост и боље разумевање политичких прилика од многих политичара.

Јегличево залагање за Мајску декларацију изазвало је оштру критику и неодобравање у службеним круговима. Бискуп је био присиљен да објашњава и оправдава своју подршку њеном програму. То потврђује мишљење да влада није одобравала њен садржај и објављивање. У лето 1917. године он се користио Крфском декларацијом да би оправдао свој став, тврдећи да је прихватио Мајску декларацију да би се супротставио програму Југословенског одбора који је, по његовим речима, желео да одвоји Југословене од Монархије и династије. Јеглич је то потврдио и лично објаснио разлоге који су га навели да потпише Декларацију. У разговору са министром за образовање и богослужје, Лудвиком Цвиклинским, који је изјавио да влада не одобрава његов корак, Јеглич је изнео три разлога за свој став: а) протест против нацрта оних Југословена у Лондону и Паризу који желе да створе југословенску државу под круном Карађорђевића; б) протест против Немаца и Мађара који су непријатељи Словенаца и који им прете; ц) као средство за јачање Aустрије на југу против спољних непријатеља. Цвиклински је изјавио да му се посебно допадала тачка а) и да ће штитити бискупа од нових оптужби за нелојалност: То ипак није спречило крањског председника Хенрика Aтемса да, неколико дана касније, оптужи Јеглича због подршке Декларацији. Много касније, после завршетка рата, Јеглич се поново осврнуо на тај догађај. Изложен нападима либерала због свог проаустријског става, Јеглич је тврдио да је од давнина тежио уједињењу Југословена у оквиру Монархије.

 (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.