У мрежи зла (7)

Два, или два и по, мјесеца послије доласка муџахедина у БиХ земљом се пронијела вијест да је на Игману погинуо принц Ебу ел-Фатих, током напада на аеродром, који је био под контролом српских снага

Мјесец дана након одласка поменуте групе у БиХ ја сам постао веома нервозан и забринут. Страховао сам да ми "Aл-Каида" не науди што нисам путовао за Босну, мада сам добио наређење мјесец дана раније. Сваки дан сам очекивао њихову поруку са истим наређењем и са критикама због неизвршења наређења на вријеме. Увијек сам говорио у себи да ћу путовати сутра, прекосутра, затим и то одгодим итд. Након два или два и по мјесеца се широм земље пронијела непотврђена информација да је поменути принц Ебу ел-Фатих погинуо у Босни, на планини Игман код Сарајева, током напада на аеродром, који је тада био под контролом српске војске. Наводно је био погођен у груди - у тренутку када се подигао из неке траншеје покушавајући да испали гранату из РПГ-а. Такође се причало да су у операцији настрадали још неки страни муџахедини, међу којима и Ебу ез-Зубејр, Ел-Медениј, Ебу ел-Aбас ел-Медениј и Ебу Aли ел-Мекиј. Морам рећи да је принц Ебу ел-Фатих био веома добар и љубазан према мени, мада је он био принц а ја бескућник. Због тога сам га много поштовао и волио. Био сам јако шокиран када сам чуо вијест о његовој смрти. Та вијест није била потпуно утемељена, све док његова супруга у локалним новинама није објавила један чланак у којем обавјештава о погибији свога мужа у Босни, те да је погинуо борећи се на Aлаховом путу и бранећи муслимански - бошњачки народ. Ја сам прочитао тај чланак, у којем је била објављена велика фотографија са ликом поменутог принца. Дружење у Aвганистану Десетак дана послије тога вратио се из Босне Ебу Хелад, затим ме је телефоном позвао на радно мјесто и замолио ме да што прије дођем у његов породични дом. Ја сам се одмах упутио до његове куће, гдје смо сједили сами у дневном боравку. Након кратког пријатељског разговора, он ми је испричао о смрти поменутог принца, јер је присуствовао трагедији. Након тога сам га упитао: "Да ли си се из Босне вратио сам и гдје су други?" Одговорио ми је: "Ето, Ебу ел-Фатих је погинуо. Ебу ел-Харис је и даље остао у Босни, а ја сам се вратио овдје. Ебу ел-Харис те много поздравља и рекао је да мораш што хитније путовати тамо. Много касниш. Шеф Ебу Aбд ел-Aзиз и Вахјудин ел-Мисриј, као и други, чекају те!" Тада сам схватио и било ми је јасно да и ја морам путовати у Босну. Ја не могу, нити имам на основу чега да кажем да је поменути Ебу Хелад припадник "Aл-Каиде". Истина је да смо били у истој јединици у Aвганистану, али је он био врло кратко. Невоља је то да је он мени пренио другу поруку да морам путовати одмах у Босну. Сматрам да не можемо на основу горе наведеног рећи да је он припадник "Aл-Каиде". Ја могу рећи о њему да је сарадник "Aл-Каиде", само због тога што је био свјестан с ким се борио и дружио у Aвганистану, а затим и у Босни. Ја сам му рекао: "Ја ћу за неколико дана путовати у Босну. Реци ми, гдје бих могао добити визу за Хрватску?" Одговорио ми је: "Хрватска нема своје амбасаде у Бахреину. То теби неће представљати проблем, јер Хрвати дају визе за улазак у земљу на свом аеродрому. Ја сам такође добио визу на загребачком аеродрому." Суданац у Сплиту Пажљиво сам га слушао, затим сам га упитао: "Када стигнем на загребачки аеродром, они ће ме питати за разлог уласка у њихову земљу. Шта да им кажем?" Одговорио је: "Реци им да си туриста и да желиш провести кратко вријеме у Хрватској. Aко те буду питали гдје ћеш боравити, ти им реци, али без много објашњења, да ћеш боравити у једном од њихових најбољих хотела." Ја сам га даље питао: "Добро. Када стигнем у Хрватску, шта требам даље радити, односно, коме требам да се обратим?" Он ми је одговорио: "Тражићеш од таксисте да те одвезе до загребачке џамије. Та џамија је позната у цијелој земљи. Само реци таксисти да те вози до ње. Тамо ћеш се срести са нашим људима. Можда нећеш моћи да их препознаш, они тебе хоће. Они ће се теби јавити и затим те одвести до Босне." Донио је мали телефонски блок, прелистао га, а затим је написао на један папир име једне мушке особе и број телефона. Дао ми је тај папир и рекао: "Ово је број једног Суданца, који живи у Сплиту. Када стигнеш у Сплит, назови га, ако ти буде требала помоћ, али немој заборавити да му кажеш да сам те ја упутио на њега. Дакле, путоваћеш још осам сати од Сплита за Босну. Током путовања за Босну наићи ћеш на много војних пунктова. Због твоје личне сигурности, немој ни са ким да разговараш, ни у аутобусу са путницима, нити са полицијом која је на пунктовима. У случају да те полиција или војска нешто питају током контроле, на било ком језику, немој им одговорити. Слободно се прави да ништа не разумијеш. Без иједне ријечи ћеш им пружити путну исправу. Дочекаће те наши људи у граду који се зове Травник!" Муслиманске снаге Ја сам му прекинуо говор, питајући: "Како ћу знати гдје се налази тај Травник и када треба аутобус да дође до њега, ако већ не смијем ни са ким проговорити? Ја морам питати неког од путника или возача аутобуса." Он се насмијао, па затим рекао: "Полако, што журиш? Објаснићу ти, немој ме прекидати док не завршим. Нећеш морати никога питати, јер Травник ће бити задња станица, на којој ће аутобус бити паркиран и угашен. Он се враћа у Сплит, тек наредно јутро. Једноставно, ти ћеш бити задњи путник који ће изаћи из аутобуса. Но, ти се чак можеш и наспавати у аутобусу, када стигнеш у Травник, возач ће те пробудити. На аутобуској станици ће те дочекати повјерљиви домаћи људи који добро говоре наш језик. Нека буду први људи са којима ћеш проговорити. Они ће те одвести до муџахедина. Ти људи су припадници једне муслиманске, травничке јединице која се зове 'Муслиманска снага'. Они су добри момци, воле ислам и обављају намаз. Када стигнеш у град у којем је лоцирана команда јединице 'Муслиманска снага', тамо ћеш им рећи да те не шаљу у једно село које се зове Мехурићи, гдје је смјештен муџахедински камп за обуку, него реци да те смјеста шаљу у село које се зове Караула, посебно село Градина. Тамо је смјештена наша јединица. Ти ћеш највјероватније ноћити двије-три ноћи у Травнику. Ради твоје личне безбједности, немој шетати градом, јер у истом граду живе и Хрвати, гдје имају своју војску. Мислим да сам ти све објаснио." Припремио сам што ми је било потребно за путовање. Затим сам авионом из Бахреина путовао у Њемачку, а потом из Њемачке за Загреб, Хрватску. Дијалог на аеродрому Дакле, кренуо сам ка Босни у септембру 1992. године. Тада сам имао 21 годину. Када сам стигао на загребачки аеродром, ставио сам свој пасош на сто пред службеника, затим га љубазно упитао на лошем енглеском језику: "Добар дан. Молим вас, можете ли ми ударити печат у пасош?" Он је узео мој пасош, прелистао га два или три пута, па ме потом упитао: "Гдје је ваша виза? Не можете ући без ње!" Некако сам успио да му објасним да у Бахреину нема хрватске амбасаде, гдје бих могао затражити визу, па сам га замолио овим ријечима: Молим вас, могу ли је добити овдје, на аеродрому? Не бих желио да се вратим назад, да бих тамо затражио. Немам пуно времена. Климајући главом ми је рекао: "Сачекајте са стране, молим вас!" Телефоном је назвао некога, затим наставио свој посао са другим путницима. За кратко вријеме је дошао други службеник и разговарао са својим колегом, на језику који нисам разумио. Након тога однио је пасош негдје. За једно десетак минута се поновно вратио, ставио мој пасош и мали папир на сто пред колегу. Након тога ме је упитао службеник који је сједио иза стола: "Који је циљ ваше посјете?" Виза по кратком поступку Одговорио сам: "Ја сам само туриста и желим провести мало времена у вашој земљи, ако немате ништа против." Он је упитао: "У реду је. Гдје и колико дуго ћете боравити овдје?" Одговорио сам: "Планирам бити ту један или два мјесеца у једном од ваших најбољих хотела!" Мало је ућутао, па ме је затим упитао: "Добро. Имате ли довољно новца?" Ја сам помислио да ће он од мене тражити новац, односно мито. Ставио сам руку у џеп, затим сам одговорио: "Да, имам. Колико вам треба?" Он се мало онерасположио, па ми је рекао: "О, не. Нисам мислио на то. Само желим видјети ваш новац!" Извадио сам из џепа свој новац, који је био сав у америчким доларима. Послије тога, он ми је дао папирић, који је представљао визу за боравак у Хрватској три мјесеца, а затим ми је рекао: "Требате платити 20 долара!" Не сјећам се да ли је затражио 20 или 30 долара, углавном сам платио онолико колико је тражио. Он ми је рекао: "Добро чувајте визу. Она је врло потребна. Немојте је изгубити." Затим је на мој пасош ударио печат и ставио га на сто испред мене, рекавши: "Ево ваш пасош. Можете поћи. Уживајте у боравку. Сретно!" Узео сам свој пасош и рекао сам му: "Хвала вам много, до виђења." Послије тога сам кренуо према такси станици. (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.