У мрежи зла (6)

Прије него што ћу из Бехреина кренути у БиХ, муџахедини су већ стигли тамо, гдје су тражили повољну локацију на којој треба да буде постављен камп за обуку и смјештена наша команда

Из Aвганистана вратио сам се у Бахреин, гдје сам пар пута посјећивао своју фамилију. Тада сам желио да напустим "Aл-Каидине" људе са којима се дружио. Био сам потпуно свјестан да ме дружење са "Aл-Каидиним" људима може довести само у пропаст. Имао сам осјећај да ћу једног дана због њих завршити у затвору или под земљом. Покајао сам се што сам се учланио у "Aл-Каиду" и желио сам да иступим. Поменуте жеље и осјећања су били прво моје размишљање о иступању из "Aл-Каиде", али мој проблем је био у томе што ја нећу имати куда да идем када бих их напустио. Опет ћу гладовати, бити прљав и поново ћу морати да живим на улици. Осим тога, иступање из "Aл-Каиде" је врло ризично и може да буде разлог за ликвидацију. Због тога нисам никоме открио поменуту жељу за иступањем, мислећи у себи: "Није још вријеме за то. То је велика и опасна ствар, коју треба предузети опрезно и лукаво испланирати. У врло лошој ситуацији сам, а нисам у могућности ништа да урадим. Једног дана, ако ми живот пружи прилику, ја ћу то успјешно урадити, без много ризика и опасности!" Ја нисам рођен да будем срећан. Родио сам се да бих се борио са овим неправедним животом сам и на крају ћу умријети сам. Овај живот је заиста пун чуда и заблуда. Нисам имао тада одређено мјесто боравка. Једноставно сам живио као луталица. Углавном су о мени водили бригу припадници или сарадници "Aл-Каиде". У њиховим домовима бих преспавао ноћ. Било ми је веома неугодно што сам боравио и хранио се у кућама које мени не припадају, те што сам био са породицама којима нисам био ништа. Они су ме примали са добродошлицом, али сам ипак сматрао мој боравак у њиховом домовима као велику сметњу. Једноставно сам био странац. Због тога сам често проводио ноћи у свом возилу, које сам касније купио уз помоћ људи који су бринули о мени. Такође сам преноћио неколико пута у својој породичној кући, али само када ми је брат Х. Х. био на дужности. Ја сам у том периоду био запослен у некој домаћој хуманитарној организацији, која се звала "Синдук ел-Инфакт ел-Кхајриј". Поменута хуманитарна организација и раније ми је пружала малу новчану помоћ. Додуше, ја нисам био ни најмање потребан у тој организацији. Једноставно сам био вишак. Директор те организације Н. Л., као и његов помоћник A. Е., запослили су ме само да би ми - на овај начин - помогли. Они су ме задужили за неке сасвим неважне, чак и непотребне послове (?). У том је периоду главна тема био рат у БиХ. Ја сам са великом пажњом пратио ратна дешавања у БиХ и све друго везано за ту земљу. Било ми је много жао народа у БиХ који је био - барем по мом мишљењу - неправедно нападнут и очигледно је извршена агресија на њега, али заиста није ми било ни на крај памети, ни у сновима нисам могао снити, да ћу ускоро морати путовати тамо и активно учествовати у том рату. Зар си и ти, принче, "Aл-Каидин"? Једном приликом хуманитарна организација у којој сам био запослен организовала је заједничка вјенчања, у којем је учествовало више млади и младожења. Та заједничка вјенчања су била одржана у великој изнајмљеној сали. Циљ поменуте хуманитарне организације од тога је био да помогне грађане и грађанке који су се жељели удавати и женити, а немају новца. Моја је дужност била само да будем присутан на том слављу, у случају ако нешто зафали, да ја то набавим, било да је ријеч о прехрамбеним артиклима или нечему другом. Напомињем да се вјенчања и славља у мом крају одржавају само у ноћним сатима. Дакле, на то вјенчање дошла су три мушкарца, а то су били принц Ебу ел-Фатих, Ебу ел-Харис и Ебу Хелад. Сва тројица су из Бахреина. Но, они нису дошли ради забаве, нити да честитају младенцима, већ су дошли тражити мене да ми пренесу неку хитну поруку. Позвали су ме да се склонимо негдје гдје нема много људи, затим ми је принц Ебу ел-Фатих рекао тихим гласом, да не би нико чуо наш разговор, осим нас четворице: "Прекосутра путујемо за Босну. Можда ће нам се придружити још два-три момка. Да ли си чуо за Босну и да ли знаш шта се тамо тренутно дешава?" Са лаганим осмијехом сам одговорио: "Зашто не бих знао. Ја не живим у џунгли. Рат, агресија... Срби су напали муслимане, назвавши их Турцима итд." Он је наставио да говори: "Тачно. Слушај, муџахедини су већ стигли тамо, гдје тренутно траже одговарајућу локацију на којој треба да буде постављен камп за обуку и гдје ће бити смјештена наша команда. Ми нећемо сада о томе причати. Дошло је вријеме да се боримо против хришћана, паклени пси. Вријеме је да им покажемо понос и снагу ислама. Шта ли они мисле, да смо ми лагани улов и да смо под њиховом милошћу и немилошћу? Но, неће бити оно што су преко ноћи испланирали. Ето нас на њих. Кунем се Богом да ће они пливати у својој властитој крви. Заједно ћемо са нашим Босанцима истргати српске главе. Босанци су добри људи. Они су лијепо примили и угостили наше момке, те обећали да ће им пружити довољно помоћи и заштите. Такође су се обрадовали када су сазнали да много муџахедина из цијелог свијета долази њима. Ми смо дужни према Aлаху џ. ш. да идемо тамо и да бранимо и штитимо наш муслимански босански народ од покоља. Хришћани су кренули у специјално испланирани рат, уз одобрење читаве Европе и запада, да униште ислам и муслимане. Они не желе ниједног муслимана на земљи. Но, није то тако једноставно како они мисле. Они неће морати да путују до нас, него ћемо ми путовати до њих, гдје ћемо их поклати пред њиховим домовима. Рекао сам да ми путујемо прекосутра. Већ смо припремили све што нам је потребно, као и авионске карте за Загреб. Припреми се да идеш с нама. Ми немамо много времена!" Поштено говорећи, нисам имао ни најмању жељу да путујем у Босну. Истина да ми је било жао бошњачког народа, али сам и ја у том периоду имао гомилу проблема и имао сам болну забаву у себи. Много сам се напатио у Бахреину, затим у Aвганистану, а сада треба да се патим и у Босни!! Након кратког ћутања одговорио сам му: "Знаш шта, Ебу ел-Фатих, ја заиста немам жељу да путујем са вама. Недавно сам дошао из Aвганистана, желим мало да се психички и физички одморим. Можете ли путовати без мене?" Он је љубазно замолио своја два пријатеља да се мало прошетају по сали да би могао разговарати насамо са мном, затим ми је рекао: "Ебу Убејда, да ти будем отворенији, ово је наређење наших шефова. То важи не само за тебе него и за мене, као и за неколико момака одавде. Врло је много наших момака који се већ припремају да крену за Босну, не само из Бахреина, већ из разних земаља. Јеси ли ме сада разумио?" Ја сам био непријатно изненађен, а потом сам га упитао: "Рекао си наших шефова?" Одлучно је одговорио: "Јесте!" Морам признати да нисам био само изненађен, него сам био и мало шокиран. Истина да смо се ја и он срели у Aвганистану и да смо тамо били у истој јединици, те смо заједно учествовали у више војних операција, али ми никада није пало на памет да би и он могао бити "Aл-Каидин". Дакле, није нимало чудно што сам ја постао лак улов за "Aл-Каиду". Ја сам ипак, као и многи припадници "Aл-Каиде", из ниже класе, тако да је она искориштавала наше слабости и проблеме које смо доживљавали, па на основу тога нас је успјела освојити и изражавам извињење због објаве оваквих изјава свим припадницима хришћанске вјероисповијести. Моја намјера од тога је само да драгим читаоцима пренесем у овој књизи нељудске изразе, које употребљавају припадници "Aл-Каиде". Aли, никада нећу схватити то што је "Aл-Каида" успјела уловити и привући у своју мрежу важне људе из више класе, као што је у овом случају поменути принц. Такође сам се у Aвганистану срео и са другом двојицом који су дошли с њим и били смо сви у истој јединици. Ја претпостављам да поменута двојица нису припадници "Aл-Каиде" и да су само сарадници, што потврђује да поменути принц није пред њима поменуо никаква наређења и када је хтио да ми више објасни, он их је замолио да се склоне да не би чули оно што ми је рекао. Ја заиста немам на основу чега да тврдим да је поменути принц припадник "Aл-Каиде", али је проблем у томе што то његове ријечи потврђују. (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.