У мрежи зла (2)

Моје тадашње име било је Aбдали. Сунити су сматрали да то име није исправно по исламским прописима, те сматрају да особа, која се зове Aбдали, уопште не припада исламу...

Моје тадашње име било је Aбдали. То име је познато и омиљено међу припадницима шиитске заједнице. По мишљењу шиита, поменуто име симбол је правих вјерника, односно правих муслимана. Поносили су се тиме што многи припадници њихове заједнице носе наведено име. Међутим, супротна страна - сунити - сматрали су да то име није исправно по исламским прописима, те сматрају да особа, која се зове Aбдали, уопште не припада исламу. По њима, та особа може бити само јеврејског поријекла - убачена и посијана међу муслимане да би их уништавала изнутра. Иду толико далеко да сматрају како се против људи, који носе такво име, треба борити и да они не треба да живе. Нисам знао, нити ми је било на крај памети када сам био млађи, да ме чека тамна и страшна судбина и тешка искушења само због тадашњег наведеног имена. Сматрао сам, и сматрам и данас, да је неправедно кажњавати или угасити живот оних који носе такво име, јер га они нису ни одабрали за себе. Aко већ неко треба да буде кажњен, онда су то њихови родитељи. Због тога, нисам ни ја волио то име и било ме је срам, осјећао сам се пониженим зато што сам имао такво име. Осим тога, особи која носи такво име биће ускраћено право на запослење, не само у Бахреину, него и у ширем арапском свијету, јер су те особе невољене и непожељне због тога што су шиити. Покушао сам да убиједим моју фамилију да законским путем промијеним име у садашње, али се мој брат Х. Х. жестоко успротивио томе. Није ми то дозволио, рекавши: - Ти, сероња. Хоћеш да мијењаш свој идентитет и да се одвајаш од нас! Ко те је наговорио? Ј... ..! Након тога сам покушао сам да то урадим без питања моје фамилије. Обратио сам се суду и Министарству правде, који су одбили моју молбу са образложењем да сам још малољетна особа, те да морам имати сагласност мојих родитеља. Нисам волио да будем шиит. Мрзио сам шиитску заједницу, односно мрзио сам начин на који обављају вјерске дужности и обреде. Мрзио сам такође и многа њихова имена и сматрао сам да имају много грешака, попут начина обављања молитве, начина вјеровања у постојање Бога, као и погрешно тумачење Свете објаве - Кур'ана итд. Међутим, након читања бројних вјерских књига, како шиитских, тако и сунитских, разговарао сам са много имама и шејхова са обје стране и дошао до закључка и увјерења да исправан ислам постоји само код сунита и да га исправно представљају припадници сунитске заједнице, те да месхеби групе, као што су шиити, кадарије, текфир, нису исправни и да су скренули с правог пута ислама, те да су у великој заблуди. Увијек сам желио да мијењам своје тадашње име и да постанем сунит, те да припадам само сунитској заједници, јер сам чврсто увјерен да су много исправнији од шиита и осталих наведених горе. Мада ми је добро познато да и код сунита има доста грешака и болесног мишљења. Осим тога, сматрам да свака особа има право да бира себи вјеру која јој одговара. Ја сам изабрао за себе ислам и сунитску заједницу. Хоће ли ме неко за то кривити или казнити због тога? Оно што сам хтио и наумио (бити сунит), нисам смио одмах открити у јавности, бојећи се посљедица и жестоких реакција моје фамилије, а посебно сам се бојао мог немилосрдног и агресивног брата Х. Х. Осим тога, био сам тада млад и немоћан, али сам увијек мислио и себи шапутао овим ријечима: "Једног дана, када постанем пунољетна особа, ја ћу моћи мијењати своје име, зваћу се Aли. Једног дана ћу постати прави и искрени сунит како је Бог наредио. Нећу тада никог питати. Нећу се бојати никог и побиједићу!" Неправда комшија Комшије које станују у близини моје куће и припадају сунитској заједници, нису нас вољели нити су нас посјећивали. Нису жељели ни да ми њих посјећујемо. Једноставно, нису имали никакве односе са нама, због тога што смо ми шиитска породица. Сматрам да су нас тиме угрозили и починили велику неправду, те су свјесно кршили наша људска права, а нису поштовали ни обичаје у мом крају, тј. "понашај се према комшијама, као према најближим и најмилијим". Осим тога, ми им никада нисмо учинили нешто нажао да бисмо заузврат били одбачени. Истина је да нас неколико комшија који су сунити нису мрзили и често су нас посјећивали, али нема њих много. Углавном, ја им из свега срца захваљујем. Што се тиче мојих земљака сунита, који живе у мом граду, близу или далеко, нису ме вољели ни жељели за пријатеља. Када би чули моје име при упознавању, одмах би бјежали од мене, јер би по имену знали да сам припадник шиитске заједнице. Такође, школски другови сунити, нису ме вољели као друга, нити су се жељели дружити са мном. Када год бих им се приближио, бјежали би од мене вичући: - Што си се залијепио за нас. Ено тамо твојих шиита, нека ти они праве друштво! Додуше, неки од њих нису ме избјегавали, али, нажалост, није их било много. Што се тиче комшија, раје у мом крају, те школских пријатеља шиита, они су ме жељели за пријатеља, али је проблем био у томе што ја, као што сам горе навео, нисам симпатисао припаднике шиитске заједнице. Тако да сам био усамљен гдје год да кренем, без иједног пријатеља. Заболи ме увијек када негдје видим човјека који љуби, милује и грли своју дјецу. Такве сцене код мене су изазивале бол и тугу у срцу, због чега често и заплачем, јер ја нисам осјетио од малих ногу до данас ни најмању очеву или братску љубав. Дакле, ја сам за својих тридесет и три године научио пуно тога, знао бих одговорити на свако питање о било којој теми. Ви, поштовани читаоци, можете ме питати шта год да желите знати, али ме само немојте питати за очеву и братску љубав, јер ја заиста не знам шта је то. Вјеровали или не, откако сам сазнао за себе, нису ме никада загрлили нити пољубили. Ја сам то увијек желио од њих, поготово када сам био мали, али сада знам да у грудима мог оца и моје браће не постоји срце, него тврди камен. Унутар мога оца и моје браће не постоји оно што постоји у сваком живом бићу. Чак и животиња зна за милост и љубав. То се види када животиња пази и брани своје младунче, лиже их стално да би били чист, играјући се са њима да би били весели, трагајући за храном, ходајући чак и по педесет километара само да њихови младунци не би били гладни. Међутим, мој отац и браћа нису ми пружили оно што и животиња пружа младунчету и оно што ми је било неопходно од њих, као што сваком дјетету треба од његових родитеља - њежност, милост и љубав. Све што сам добио од њих били су бол и туга. A оно што сам научио од њих је било само мржња према сваком, непоштење, насиље, као и терор и велика жеља за осветом према било коме... Терор и неправда мог брата Х. Х. Болна тачка, трагедија и главни разлог због којег сам од невине особе постао немилостиви терориста и љубокрвац била је неправда и терор мога брата Х. Х. према мени и мојим сестрама, те неправда и кршење људских права које сам доживљавао од стране власти Бахреина. Дакле, када се оженио мој брат И. Х., били смо ја, моје сестре и мој брат Х. Х. присиљени да напустимо дом у којем сада живи мој брат И. Х. са својом супругом и дјецом. Односно, по приједлогу мог очуха, моја мајка нас је одвела да живимо заједно са њом у очуховој кући. Изгледа да је мој брат Х. Х. својим понашањем према мени и мојим сестрама - свјесно или несвјесно - одлучио да слиједи оца и брата И. Х. и да преузме улогу у терорисању. Почео нас је малтретирати и ударати, с разлогом или без разлога. Били смо у његовој милости и немилости. Но, то зависи од његовог расположења. Осим тога, он је био члан бодибилдинг клуба, те је био међу најбољима у дизању тегова. Требао је испробати јачину својих мишића над неким, а нажалост, ми смо били те жртве. Нама је у кући поставио нека правила и дисциплину, која није личила ни на шта друго, осим на најстрожа затворска правила и дисциплину. Понашао се према нама као љутити стражар према затворенику. Увијек нас је тукао, били смо му као слуге, које му стално масирају леђа и сијеку нокте. Прича о мом брату Х. Х. наставља се касније... У међувремену, почео сам потајно посјећивати сунитске џамије. Тамо сам, након небројено много посјета, научио обављати исламске обреде на сунитски начин, као што су намаз, езан итд. У тим џамијама сам се упознао са селефистима и вехабистима. (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.